Званични Париз објавио крај евакуације грађана ЕУ из Нигера, Блинкен разговарао са свргнутим председником

Нигер је кључни западни савезник у борби против исламистичких побуњеника у региону. Стране силе су осудиле преузимање власти, страхујући да би то могло омогућити милитантима да заузму земљу.

"С обзиром на тренутна дешавања у Нигеру, Стејт департмент наређује привремени одлазак дела особља америчке владе и чланова њихових породица“, рекао је портпарол Стејт департмента Метју Милер у саопштењу, додајући да ће амбасада остати отворена и да ће више руководство наставити са радом.

Државни секретар САД рекао је у среду у телефонском разговору свргнутом председнику Нигера Мухамеду Базуму да је Вашингтон остао посвећен повратку на власт демократски изабране владе, такође је саопштио Стејт департмент.

Саопштење из Вашингтона уследило је пошто је самопроглашени лидер Нигера рекао да хунта неће вратити Базуму власт упркос притиску из суседних земаља.

У међувремену, Министарство спољних послова Француске саопштило је да је завршило евакуацију стотина француских и држављана других европских земаља из Нигера.

Укупно је евакуисано 1.079 људи, укључујући 577 француских држављана, навело је то министарство у објави на Твитеру.

Економска заједница западноафричких држава (Ековас) увела је санкције Нигеру и саопштила да би могла да одобри употребу силе ако вође државног удара не врате Базума на власт у року од недељу дана.

Тај савез послао је делегацију у Нигер да преговара са вођама пуча.

У телевизијском обраћању, генерал Абдурахамане Тијани рекао је да хунта "у потпуности одбацује ове санкције и одбија да попусти било каквим претњама, одакле год да долазе.

"Одбијамо било какво мешање у унутрашње ствари Нигера", истакао је Тијани.

Претње војном интервенцијом

Ековас се борио да обузда демократско назадовање у западној Африци и обећао је да се државни удари више неће толерисати након војних преузимања власти у државама чланицама Мали, Буркина Фасо и Гвинеја, и покушаја државног удара у Гвинеји Бисао, у последње две године.

"Војна опција је последња опција на столу, последње средство, али морамо да се припремимо за такав случај“, рекао је Абдел-Фатау Мусах, комесар Ековаса за политичка питања, мир и безбедност. "Постоји потреба да се покаже да не само да лајемо, већ да можемо и да гриземо", додао је Мусах.

Француска је у међувремену затражила од нове нигерске хунте да "у потпуности гарантује” безбедност њене амбасаде у Нијамеју уочи планираних протеста у нигерској престоници.

Како је све почело

Пуч је покренуо протесте против Француске, бившег колонијалног владара Нигера и традиционалног савезника, а Париз је у уторак евакуисао своје грађане након насилних демонстрација испред своје амбасаде.

Током протеста, прозори амбасаде су разбијени, а маса је узвикивала антифранцуске слогане.

Поред Француске, и Италија је допринела евакуацији Европљана из Нигера, док је Британија делимично евакуисала своје дипломатско особље.

Тијани, бивши шеф Базумове председничке гарде, затворио је Базума у председничку палату прошле недеље и касније се прогласио шефом државе.

Ековас, који се састоји од 15 држава, заузео је најоштрији став до сада у вези са пучем, што је навело Мали и Буркину Фасо, којима такође владају хунте, да кажу да би се свака војна интервенција у Нигеру такође сматрала објавом рата против њих.

Светска банка је у среду суспендовала исплате Нигеру, што је још један ударац за вође хунте.

Нигер је један од највећих клијената Светске банке у Африци, са 4,5 милијарди долара зајмова који покривају приоритетне секторе, а такође је добио 600 милиона долара директне буџетске подршке од банке између 2022. и 2023.

Француска, САД, Немачка и Италија имају трупе у Нигеру у мисијама против побуњеника, помажући војсци у борби против група повезаних са Ал Каидом и Исламском државом.

За сада није било најава о повлачењу трупа. У Нигеру, где америчка војска делује из две базе, налази се око 1.100 америчких војника.