Генерални ремонт у Нигеру – у Африци опет државни удар

Председничка гарда и још неколико генерала преузели су власт у Нигеру, трећој по сиромаштву земљи света, познатој и по богатим резервама уранијума, који се пре две деценије нашао у центру пажње америчких званичника због наводних испорука ове руде тадашњем ирачком лидеру Садаму Хусеину.

"Одлучили смо се да интервенишемо и преузмемо дужности", објавио је нацији дојучерашњи командант председничке гарде Абдураман Тијани познатији како "Генерал Омар", који је два дана раније заточио дојучерашњег шефа, председника Мухамеда Базума, који је на чело ове државе ступио после избора одржаних пре две године.

Ни 48 сати пошто су га пучисти затворили, није познато где се налази председник Нигера, који се два дана пред инаугурацију 2021. године, на једвите јаде одржао на власти после покушаја војног удара под командом тадашњег шефа ратног ваздухопловства.

Упркос сиромаштву и озбиљним проблемима са радикалним исламистима, Нигер се сматра кључним савезником Запада у овом делу Африке. У неколико база налази се око 1.500 француских и 1.100 америчких војника, као и више дронова којима Американци надзиру припаднике афричких подружница Ал Каиде и Исламске државе.

Генерал Абдураман Тијани, који је у Нигеру познат по имену Омар, најавио је потпуни раскид са досадашњом политиком председника Базума, окривљујући га за економски хаос и неуспех у борби против радикалних исламиста.

"Не можемо наставити овим путем", рекао је генерал Омар, којем је, након пуча, додељена титула шефа Националног савета за заштиту отаџбине, тела које је затворило границе, увело полицијски час и забранило деловање политичких странака.

Иако су банке затворене, на улицама престонице Нијамеја живот тече мање или више устаљеним током, наводе очевици. Радње су отворене и насилно преузимање власти нису пратили сукоби, за разлику од сличног догађаја од пре две године, када су покушај државног удара пратили пуцњава и озбиљне тензије.

Како наводе присталице свргнутог председника, у претходна два дана опљачкане су просторије Базумове партије и спаљено неколико аутомобила.

Нигер је иза Јужног Судана и Чада, трећа по сиромаштву држава на свету, према индексу развоја Уједињених нација и суочен је са озбиљним проблемима почевши од економије, па све до последица глобалног загревања и деловања радикалних исламиста.

Војни удар у Нигеру догодио се усред озбиљне дипломатске акције Уједињених нације, које су планирале да у ову државу прераспореде 13.000 припадника мировне мисије из суседног Малија.

Превентивни удара "Генерала Омара"

Војни удар у Нигеру, суштински, предухитрио је намере председника да смени "Генерала Омара", пошто су државни званичници, наводно, сазнали његове планове да преузме власт.

Потез војног врха осудиле су Уједињене нације, Сједињене Америчке Државе и Француска, која је објавила да не признаје војне власти, као и да ће и даље комуницирати са председником Базумом као легитимним шефом државе.

За разлику од међународне заједнице, на улицама Нијамеја окупиле су се хиљаде грађана који су подржали војску узвикујући "Базум је пао, слободни смо". Слично као и у Малију и Буркини Фасо, носили су руске заставе, иако за сада нема јасних назнака на који је начин Москва укључена у тај догађај.

Први се огласио шеф "Вагнера" Јевгениј Пригожин, који је поздравио смену власти у Нигеру и нагласио да су његове снаге спремне да помогну очување реда и мира.

"Оно што се десило у Нигеру није ништа друго до борба народа против колонизатора", рекао је шеф "Вагнера" у једном од ретких јавних наступа од неуспешног марша на Москву његових плаћеника.

Недуго затим, руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да у Нигеру мора бити обновљен уставни поредак.

Нигер и шеснаест речи које су одлучиле судбину Садама Хусеина

Нигер, афричка земља од око 26 милиона становника, ретко се налазила у центру пажње светске јавности. Последњи пут то се десило 2001. године, када је италијанска војна обавештајна служба начинила документ о наводном покушају Садама Хусеина да у Нигеру набави уранијум.

Иако овај извештај није био тачан, одмах га је преузела америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА), која је присвојила италијанске налазе и представила их као кључни доказ да Ирачани покушавају да се докопају оружја са масовно уништење, које је касније представљало предтекст за инвазију на ту државу.

"Влада Велике Британије је сазнала да је Садам Хусеин недавно тражио значајне количине уранијума у Африци", рекао је млађи Џорџ Буш нацији у јануару 2003. године у говору који је после назван "Шеснаест речи" које су одлучиле судбину ирачког лидера.

Бивши амерички амбасадор Џозеф Вилсон, који је послат у Нигер како би испитао тврдње, у Вашингтон посту је покушао да објасни да су ови налази непоуздани и у најмању руку недовољни да би САД покренуле рат, али је Стејт департмент реаговао осветнички објављујући да је његова супруга Валери Плами у ствари агент Централне обавештајне агенције.

У марту 2003. године, Америка је напала Ирак.