Нова севернокорејска интерконтинентална ракета "Хвасонг 18" нерешива енигма за Вашингтон

Две недеље од последњег севернокорејског ракетног теста, а само неколико дана пред годишњицу примирја којим су окончана непријатељства у Корејском рату, у источноазијским медијима се и даље дебатује о пројектилу "Хвасонг 18", најновијем типу интерконтиненталне балистичке ракете, која може да досегне и источну обалу САД и коју гони чврсто гориво, због чега је тежа за откривање од сличног претходног оружја.

Реч је, дакле, о поступном, и већ неколико година је извесно незаустављивом напретку севернокорејских ракетних снага, упркос тешким санкцијама и деценијској изолацији.

Наиме, док је ракета с течним горивом "Хвасонг-17", тестирана у марту и испаљена под високим углом како би пала близу обали Северне Кореје, досегла висину од 6.045 километара, пројектил с чврстим горивом лансиран 12. овог месеца ("Хвасонг-18"), пишу азијски медији, винуо се у свемир до висине од 6.648 километара (ако се узме да је званично саопштење власти у Пјонгјангу прецизно).

Ракета, испаљена из околине Пјонгјанга, летела је 75 минута и пала недалеко од јапанског острва Хокаидо, ван јапанских територијалних вода, па чак и ван ексклузивне економске зоне те далекоисточне земље.

Треба поменути да је гласноговорник јапанске владе Хироказу Мацуно након лансирања изашао у јавност с оценом да је она досегла висину од 6.000 километара, што сугерише да власти у Токију верују да је тест најновије севернокорејске интерконтиненталне ракете успео.

"Марс" за опстанак режима и државе

Исти пројектил први пут је испробан у априлу ове године. "Хвасонг-18" (корејски: "Марс 18") је тада достигао висину од 3.000 километара, што је у неким западним медијима било оцењено као неуспешно лансирање, мада су севернокорејске власти понудиле објашњење да су брзина и долет ракете били намерно ограничени ради стицања потребних сазнања о њеним могућностима.

Јужнокорејски стручњаци који су анализирали ракету са севернокорејских снимака тврде да "Хвасонг 18", која је први пут јавно представљена током фебруарске параде организоване поводом 75 година од оснивања армије, има већи мотор од претходног модела на течно гориво и вероватно има домет од преко 15.000 километара, што је довољно да покрије целе Сједињене Америчке Државе.

Штавише, са обзиром на величину пројектила, јужнокорејски војни аналитичари верују да она може да понесе више бојевих глава. Они сматрају да "Хвасонг 18" тежи између 55 и 60 тона, те да пошто бојева глава обично заузима два процента укупне тежине, на пројектил може да буде постављена једна тона експлозива или нуклеарног пуњења. Предвиђа се и да ће, како даље буде текао развој ракете, њена носивост и домет бити даље унапређивани.

Мада предстоји још рада на њеном развоју, успешно лансирање "Хвасонг 18" овог месеца (током трајања НАТО самита у Вилњусу) сугерише да Демократска Народна Република Кореја сада има два употребљива интерконтинентална пројектила који могу да испоруче нуклеарне бомбе на америчку престоницу Вашингтон.

"Хвасонг 18" не само што има погон на чврсто гориво, што омогућава брзо лансирање, већ је и мобилан пошто је постављен на камионе. То све знатно отежава лоцирање и уништавање, у поређењу са интерконтиненталном ракетом "Хвасонг 17", која захтева дуго танковање горива пред лансирање и тако противнику даје временски прозор унутар којег може да је нађе и онеспособи.

"Хвасонг 18" ће, наговестиле су власти у Пјонгјангу, у будућности чинити окосницу севернокорејских нуклеарних снага и својом способношћу да уништи више америчких градова истовремено бити снажан адут за одвраћање САД и њених савезника од покушаја да војном интервенцијом обори владу или угрози опстанак севернокорејске државе.

Потребне промене

Страни стручњаци процењују да Северна Кореја поседује око 50 нуклеарних глава, од којих неке, по свему судећи, може да пошаље и на САД, које за њу представљају највећу безбедносну претњу.

На снажан захтев владе у Сеулу и уз одобравање Токија, САД су ове године, по први пут од завршетка Хладног рата, увеле праксу уношења нуклеарног оружја на територију Јужне Кореје. Управо прошле недеље у луку Бусан је упловила америчка подморница "Кентаки" класе Охајо наоружана пројектилима с нуклеарном бојевог главом.

То је део војне стратегије одвраћања, која, поред стационирања значајног броја америчких војника у Јужној Кореји и Јапану, обухвата и редовне заједничке вежбе с армијама тих савезничких држава, те патроле америчких носача авиона и бомбардера у непосредној близини севернокорејских територијалних вода и ваздушног простора.

Међутим, шира државна стратегија САД према Северној Кореји, састављена од војног одвраћања, дугорочних економских санкција и политичке изолације од међународне заједнице која траје деценијама, очигледно не даје резултате. Исто се може рећи и за тврдоглаво, више од петнаест година дуго инсистирање на томе да се Север у потпуности одрекне свог нуклеарног арсенала.

Да та стратегија није уродила плодом указује чињеница да је Пјонгјанг само прошле године себи приуштио да тестира или, у знак протеста против јужнокорејско-америчких маневара, испали преко 70 пројектила, као и то да он, чини се, успешно ради не само на производњи нуклеарних бојевих глава и балистичких ракета свих домета, већ и на развоју прецизног крстарећег пројектила. Такође, ракете које поседује је, упркос технолошким и економским санкцијама и релативном сиромаштву, успео да распореди не само у силосима и возовима, већ и да постави на шасије камиона, па чак угради и у подморнице.

Зато се заокрет у америчкој политици чини потребним и рационалним. Укидање дела санкција и пружање неке врсте економске помоћи, под условом да Пјонгјанг замрзне рад на свом нуклеарном програму или ограничи број пројектила које поседује, чине се реалнијим од искључивог, максималистичког става који захтева потпуну предају и понижење владајуће династије Ким. Ако је циљ очување мира и стабилности Источне Азије, па и безбедности самих САД, а не просто неограничено упумпавање новца у сопствени војноиндустријски комплекс.