Рат чиповима, између геополитике и беле технике

Наставља се рат чиповима. Након што су Америка и друге земље увеле санкције кинеској технолошкој индустрији, та земља најављује контрамеру. Кина планира да од 1. августа ограничи извоз два ретка метала – германијума и галијума, кључних за производњу полупроводника и других високотехнолошких производа, као што су чипови.

- Кина намерава да ограничи извоз метала важних за производњу чипова. Тиме би могли да настану проблеми у читавом ланцу дистрибуције и производње. Колике су размере потенцијалних проблема?

Важно је разумети контекст у ком долази до ове одлуке Кине. Практично је у току један глобални технолошки рат између Америке и ЕУ са једне стране и Кине са друге стране. Имамо неколико потеза који су на озбиљан начин успорили кинески технолошки раст пре свега одлука везана за Гугл, а сада ове одлуке везане за добављаче опреме за имплементацију 5Г.

Очигледно је да Кинези морају на неки начин у том рату да повуку неке потезе и ово што сада чујемо је да су они најавили, то је јако битно разумети – није одмах уведена забрана. Они су најавили да ће компаније које желе да извозе те метале морати да траже специјалне дозволе, што значи да они на један начин шаљу поруку Западу да и они имају неке адуте у том глобалном технолошком рату и да њихова страна мора да се уважи.

Надам се да ће доћи до разговора и попуштања са обе стране јер ће, на крају крајева, сви изгубити ако дође до енормног раста цена чипова.

- Јасно је да је реч о једној геополитичкој игри. Међутим, како то утиче на само тржиште и колико ће такав потез Кине уздрмати тржиште које је већ од раније у кризи?

Полупроводници и чипови су нова најважнија ствар када посматрамо вредности развоја светске економије. Ако стане производња чипова, неће стати само компјутери и мобилни телефони. Буквално, нема више ниједног технолошког производа од фрижидера, аутомобила који не користи полупроводнике и у том смислу претња је велика, улог је велики и зато се води рачуна ко ће бити лидер.

Тренутно је Тајван кључно место где се производе чипови и око Тајвана је у ствари највећа тензија на неки начин. Зато се и врше сви ови преговори, да се на неки начин диверзификује могућност да евентуалним престанком извоза чипова са Тајвана стане развој модерних технологија.

- Кина, према неким подацима, контролише готово 85 одсто светске производње чипова баш због метала којима је богата. Да ли постоје алтернативни извори из којих би произвођачи могли да се снабдевају ако Кина додатно заоштри мере?

То је, такође, важно разумети. Кинези ту држе монопол на јефтину експлоатацију тих метала. Није да се 85 посто свих метала налази у Кини, али прва следећа земља која би могла да дâ те метале је већ 80 посто скупља, тако да се у овом тренутку никоме не исплати да малтене дупло поскупи производњу чипова и управо због тога је овај аргумент који Кинези имају изузетно битан и зато очекујем да ће доћи до преговора.

Недавно је државни секретар САД ишао у посету Кини и ту креће нека комуникација зато што је та прича дошла до тачке где никоме неће одговарати да дупло поскупе чипови. То ће онда бити велики проблем.

- Причамо о чиповима као о својеврсном геополитичком инструменту. Међутим, како то утиче на обичне грађане, на грађане у Србији? Хоће ли поскупети телефони, бела техника, аутомобили?

Ми смо део светске економије и сваки телефон који користимо је део светских ресурса производње телефона. Сигурно се неће десити да ће све поскупети од 1. августа кад Кина крене да спроводи одлуку.

Првенствено због тога што наша земља јако мали проценат тих чипова користи ако посматрамо свет као глобалну економију, тако да у овом тренутку не очекујем нагли скок цена који ће се одразити на производе у нашој земљи. Међутим, ако крене у заоштравање и озбиљне проблеме, онда ће се одразити и на нас. У овом тренутку не бих дизао панику да ће све одједном да нам поскупи.

- Проблеми на тржишту чипова, али и шире – на пољу високе технологије, датирају још из времена короне. Говорило се да би током ове године та криза могла да се стабилизује. Међутим, видимо да се са овим потезима додатно продубљује. Какве су Ваше прогнозе, хоће ли се криза смирити у неком скоријем периоду?

У овом тренутку тржиште мобилних телефона је у неком паду, не расте као што је раније расло.

Током короне тржиште је расло јер су сви морали да купе телефоне, да запосле људе, нарочито у ИТ индустрији јер је захваљујући дигиталној трансформацији свет и могао да функционише. Тада су направљене процене високог раста и очекивања.

Међутим, корона и пандемија су се завршиле и сада видимо ситуацију где велике ИТ компаније отпуштају људе. То је за мене било врло интересантно јер делује да је ИТ индустрија предводник развоја целе економије. Уколико погледамо да је Мајкрософт отпустио 10 одсто људи, а током пандемије су запослили око 30 одсто. Заправо су смањили онај број људи који им нису потребни јер се није наставила пандемија.