Преминуо Силвио Берлускони

Силвио Берлускони је четири пута био премијер Италије, предузетник и власник фудбалског клуба Милан, а затим и Монце од 2018.  

 Рођен је 29. септембра 1936. у Милану, живео је са родитељима, оцем Луиђијем који је радио у банци и мајком Розом, која је била секретарица у Пирелију пре него што је напустила посао да би се посветила породици.

Детињство је провео у Сарону (месту поред Милана) и Ломацу. Први је од троје деце, има брата Паола, ањегова сестра Антонела преминула је 2009. године.

Након класичне гимназије Сант Амброђо коју је похађао у Милану, Берлускони је завршио правни факултет са највишим оценама, а његова теза је за тему имала "Уговор о оглашавању". Године 1991. добио је титулу почасног доктора (honoris causa) за инжењерски менаџмент на Универзитету у Калабрији.

"Нос за бизнис"

Након што се окушао у разним пословима, као конобар, фотограф, продавац усисивача, певач и забављач на крузерима, Берлускони је 1961. године основао грађевинску компанију "Cantieri Riuniti Milanezi Srl". Након тога је отворио још неколико компанија, а седамдесетих година је реализовао један од најважнијих пројеката: резиденцијални кварт Милано Дуе у дела града Сеграте. Након грађевинарства, Берлускони је упловио у медијске воде.

Крајем седамдесетих година је купио Телемилано који је неколико година касније постао Канал 5. Године 1982. је отворен канал Италија 1, а 1984. канал Рете кватро. Холдинг Фининвест, основан 1978, координира свим његовим активностима. Године 1993. Берлускони оснива компанију за мултимедијалну продукцију Медијасет, чији је генерални директор његов син Пјерсилвио.

Берлускони је још осамдесетих година почео да улаже новац у новине, а 1990. је купио већински део акција Мондадорија, Еинаудија и других издавачких кућа. Медуза филм је такође део Медијасета. Фининвест је активан и у сектору осигурања и продаје финансијских производа, а ланац супермаркета Станда је продао 1998. године.

Љубав према спорту

Заљубљеник у спорт, Берлускони је купио Фудбалски клуб Милан 1986. године и док је био његов председник клуб је освојио осам шампионата Италије и пет турнира Лиге шампиона – 28 трофеја за тридесет година.

Године 2017. Берлускони је продао клуб кинеском предузетнику Ли Јонгхонгу да би неколико година касније купио Фудбалски клуб Монца.

У сезони 2021/2022. клуб је по први пут у историји ушао у Серију А.

Политички живот

Године 1994. Берлускони је основао политичку партију Форца Италија, а политичку каријеру је почео реченицом "Италија је земља коју волим". Форца Италија је заједно са Северном лигом и Италијанским социјалним покретом (МСИ) у остатку земље, освојила изборе у марту 1994. године.

Први Берлусконијев мандат је био кратког века након што му је Умберто Боси ускратио подршку. Године 2001. почиње тзв. период "Берлускони 2", када он у директном ТВ преносу потписује "Уговор са Италијанима". Четири године касније долази до кризе, те периода "Берлускони 3". "Берлускони 4" траје од 2008. до 2011.

Први пут је ушао у парламент у марту 1994, а мандат му је потврђен и наредна четири пута.

Надимак Витез (кавалијере) доделио му је новинар Ђани Брера. Берлусконија је, иначе, за витеза рада (cavaliere del lavoro), због његових заслуга у грађевини 1977. године предложио тадашњи председник Републике Ђовани Леоне.

Берлускони је 1994. угостио Г7 у Напуљу, као и Г8 у Ђенови 2001. и у Аквили 2009. године.

Од јула до септембра 2003, а пошто је био премијер Италије, био је и председник Европског савета.

Тридесетак судских поступака

Против Берлусконија је покренуто више од тридесет судских поступака. Неки су и даље у току док су неки завршени. Осуђен је само у једном случају, када је 1. августа 2013. Касациони суд потврдио пресуду од четири године затвора за пореску утају у процесу Медијасет.

Берлускони је одслужио казну – годину дана друштвено корисног рада у старачком дому. Ипак, ни након осуде није одустао од политике.

У мају 2019. године изабран је у Европски парламент. Форца Италија је 2022. године постала део коалиције десног центра који побеђује на изборима 25. септембра.

Берлускони се кандидовао за Сенат и победио на изборима у изборној јединици Ломбардија 06 (Монца). Потом је изабран и враћен у Палату Мадама [Palazzo Madama, седиште Сената], девет година након што је 2013. изгубио место сенатора. 

Критике, подршка, подела јавног мњења, симпатије и скандали

Током свих ових година, Берлускони је делио италијанско јавно мњење. Међу оптужбама које се на његов рачун најчешће упућују, поред сукоба интереса, су и те да је одобравао законе ad personam. Друге критике се тичу финансирања пројеката новцем непознатог порекла на почетку његове грађевинске каријере, а неки су тврдили и да има везе са мафијом.

Берлускони је 2009. присуствовао рођенданској забави Ноеми Летиције, 18-годишњакиње из Касорије. Касније је Ел Паис објавио фотографије неколико девојака из 2008. у Вили Цертоса (Ноеми, у то време малолетна, такође је присуствовала журкама).

Ескорт дама Патриција Д'Адарио рекла је да је провела ноћи за које је била плаћена у Палати Грациоли. Године 2010. у јавност излази случај Руби и "бунга бунга". Списак младих људи који су учествовали на забавама је дуг, а Берлускони је увек негирао оптужбе.

Куће и имања

Берлускони, један од најбогатијих људи у Италији, поседује неколико имања и кућа. Од седамдесетих до 2013. његова званична резиденција била је Вила Сан Мартино у месту Аркоре у Ломбардији. Затим се преселио у Палату Грациоли у Риму.

Године 2020. донео је одлуку да се пресели у "Апиа Антика", у велику кућу коју је купио 2001. године и потом дао на бесплатно коришћење свом пријатељу Зефирелију. Вредност Берлусконијеве имовине је око 9,13 милијарди долара и налази се на 288. позицији светске листе Блумберговог индекса милијардера.

Љубавни и породични живот

Берлускони је био ожењен два пута. Први пут 1965. године са Карлом Елвиром Лучијом дал Ољио са којом је имао двоје деце: Марину и Пјерсилвија. Осамдесетих година у Позоришту Манцони у Милану упознао је глумицу Веронику Ларио због које се 1985. разводи. Са Вероником се венчао 1990. и имају троје деце: Барбару, Елеонору и Луиђија.

Године 2012. Берлускони се разводи и од друге жене којој плаћа месечну алиментацију од 300.000 евра.

Од 2020. године у љубавној је вези са Мартом Антониом Фашином. У септембру те године су обоје били позитивни на коронавирус, а Берлускони је провео десет дана у болници Сан Рафаеле у Милану.

Има 14 унука и једног праунука.

Напади

Берлускони је током своје политичке каријере био нападнут два пута. Први пут 31. децембра 2004. на тргу Навони у Риму. Један радник из Мантове га је ударио сталком од фотографског апарата.

Други пут је био нападнут 13. децембра 2009. на тргу Дуомо у Милану, када га је један мушкарац ударио тешком статуом миланске катедрале, а фотографије његовог окрвављеног лица обишле су свет. Том приликом су му сломљени нос и два зуба.

Учестали проблеми са здрављем

Живот Силвија Берлусконија био је динамичан у сваком погледу, па и када је реч о његовом здрављу. Наиме, неколико пута је био озбиљно болестан, оперисан, да би сваки пут изашао као победник, уз велики број људи који су навијали за његов опоравак.

У мају 1997. Берлускони је оперисан од тумора на простати у болници "Сан Рафаеле" која је изграђена захваљујући њему, те jу је сматрао "својом болницом". О тумору на простати Берлускони је говорио тек неколико година касније.

Године 2006. му је позлило у директном ТВ преносу, када је пао у несвест на бини. Како се освестио након неколико секунди одбио је да буде превезен у болницу колима хитне помоћи, већ је отишао за Милано, поново у болницу "Сан Рафаеле" где је остао на посматрању 24 сата. У Д павиљону те болнице Берлускони има свој апартман.

Берлускони је два пута лежао у болници због упале очију, 2013. и 2014. године. Година 2016. представља врло компликован моменат за здравље Силвија Берлусконија, јер је био подвргнут операцији на отвореном срцу. Операција је трајала четири сата и Берлускони је изашао из болнице након месец дана.

"Било је то болно и тешко искуство" – изјавио је том приликом. У новембру 2018. примљен je у болницу Ла Мадонина, после пада у Загребу, и мада се сумњало да је сломио кук ипак је много лакше прошао.

У априлу 2019. Берлускони је подвргнут новој операцији због опструкције црева, после које је неко време провео на одељењу интензивне неге.

У септембру 2020. био је заражен коронавирусом док је боравио на Сардинији, одакле је пребачен у болницу "Сан Рафаеле". "И овога пута сам се извукао" – изјавио је по изласку из болнице бивши премијер, али је додао и да је то било једно од његових тежих искустава.

Након изласка из болнице дуго се борио са последицама ковида, због којих је често боравио у болници. У јануару 2021. примљен је у болницу у Монтекарлу, у Центар за кардиоваскуларне болести.

Пре три месеца Берлускони је провео у болници "Сан Рафаеле" четири дана. Уз Берлусконија је увек његов лични лекар и пријатељ доктор Алберто Зангрило, примаријус Одељења за реанимацију болнице "Сан Рафаеле" и председник фудбалског клуба Ђенова.

"Никад у свом животу нисам размишљао о томе колико имам година, могу да кажем да сам увек живео као да имам четрдесет. А онда је изненада дошла болест и са операцијом сам схватио да сам човек од 80 година", изјавио је пре неколико година Берлускони.