ЕУ: Договор да земље које не прихвате мигранте морају да плате

Европска комисија предложила је усвајање новог закона о миграцијама и азилу пре три године, објавио је Катимерини.

Седам водећих држава чланица ЕУ, међу којима су Француска и Немачка, ипак је тражило да споразум буде пред Европским саветом крајем месеца.

Италија је била међу тим земљама, али је на јучерашњем састанку италијански министар унутрашњих послова Матео Пјандендоци до последњег тренутка захтевао измене, посебно у вези са бројем миграната који би требало да буду пресељени у ЕУ.

Договор је одлаган и због Немачке, која је покушала да коначно добије сагласност коалиционе владе. Немачка влада је подељена између савезног министарства унутрашњих послова које предводи СПД, и савезног министарства спољних послова које предводе Зелени.

Министарство унутрашњих послова види реформу као прилику за организовање миграционих токова, док Зелени дају приоритет хуманитарним питањима. На састанку су се отворено против новог споразума о миграцијама и азилу изјаснили представници Пољске и Мађарске, који су оштро протестовали због предложене новчане надокнаде која ће морати да се плати на основу предлога шведског председавања ЕУ.

Нови закон о миграцијама мораће да одобри Европски парламент током друге половине године. Многи сматрају да је свеобухватан договор могућ до краја године, јер ће Шпанија као председавајућа ЕУ од јула бити веома мотивисана да реши проблем. Нови механизам предвиђа постављање принципа одговорности за такозване земље фронта (Италија, Шпанија, Грчка, Малта, Кипар) које би требало да ефикасније контролишу спољне границе ЕУ.

Земље такозване друге линије обавезују се на облик "флексибилне солидарности": или ће прихватити тражиоце азила на својој територији или платити надокнаду земљама домаћинима, можда ће финансирати прихватне објекте или ће финансијски допринети инфраструктурним пројектима у земљама порекла. ЕУ је прихватила 996.000 захтева за азил 2022. године и тај број се знатно повећао у поређењу са 632.000 у 2021. години.