Око о Макрону – претендује ли председник Француске на лидерско место у ЕУ

Небојша Kатић истиче да закон коме је повећана старосна граница за одлазак у пензију у Француској треба посматрати у склопу веома високог јавног дуга, који је, каже, много већи од немачког.

Сматра да протести широм Француске нису уперени против пензионе реформе, него против самог председника Емануела Макрона и његовог, како је оценио, монархистичког приступа политици.

Истакао је хетерогени састав демонстраната међу којима је, како каже, приметио и средњошколце које се тешко може тицати границе за одлазак у пензију.

Навео је да у категорији високоразвијених земаља Француска има високу стопу незапослености од око осам одсто, док је у Немачкој око три одсто.

Према његовом мишљењу, велико је питање како пензиона реформа може да помогне у решавању тог проблема.

Лопандић: Макрон није оптерећен популарношћу, тече му други мандат

Душко Лопандић, дипломата, правник са докторатом из европског права на Сорбони указује на то да Макрон није оптерећен популарношћу с обзиром да му тече други мандат.

Подсећа на традицију протестовања у Француској по разним питањима. Сматра да Макрон жели да учини Француску конкурентнијом.

У, како каже, тренутку распада традиционалне поделе на десну и леву политику, индустријски радници више не доминирају међу укупном запосленошћу, док се, констатује, у неким државама води популистичка политика.

"Европа без лидера у сенци САД"

Према Лопандићевим речима, тешко се може очекивати да неко може да претендује на лидерско место у Европи, па ни Макрон, имајући и у виду рат у Украјини, у коме највећи уплив и утицај са стране имају САД.

Подсећа да је Макрон отишао у Кину да прода "Ербасове" авионе, али да Француска политички остаје на становишту Запада.

Катић сматра да се Макрон истрчао са ставом о потреби за самосталношћу ЕУ будући да нема подршку у Немачкој где је, истиче, слаба влада Олафа Шолца, и где се чини да је шефица дипломатије Аналена Бербок прва виолина немачке политике.

Указује да Макрон жели да прогура наратив да ако Француска жели да буде озбиљна држава, мора да смањи јавну потрошњу.

Додаје да француски председник то повезао са пензионом реформом, сматрајући да ако се то не деси да ће странци управљати њеном судбином.

На питање да ли у геополитичком смислу ЕУ може да изађе из сенке САД, Лопандић указује на пример Пољске која купује америчко и јужнокорејско оружје.

Узимајући у обзир америчке базе и оружје на тлу Европе, Лопандић не види могућност за већу аутономију ЕУ.

Сматра да рат у Украјини исцрпљује и слаби ЕУ, док мало може да нашкоди САД и Кини, а Макрон жели да истакне те стратешке разлике.

"Европске елите строго контролисане"

Катић, са друге стране, сматра да ЕУ нема аутономну политику и да су европске елите строго контролисане и строго атлантистички опредељене

Истиче да се не може очекивати да неко као Макрон који је доказани атлантиста буде самосталан.

Лопандић подсећа да је Макрон више пута предлагао реформу ЕУ, тезе о суверености које се нису реализовале, а Немачка је у међувремену остала без јаког лидера као што је била Ангела Меркел. Макрон није тај калибар, додаје.

Србија и даље без стратешког партнера, остаје на дугом штапу

Сматра да је највећи проблем за положај Србије то што нема стратешког савезника у ЕУ. Природно би према њему било да то буде Италија, али је он у својим проблемима, а ту би могла да се кандидује Француска.

Катић напомиње да Србија нема кога да позове, да се Београду каже само шта треба да ради. "Пошто немамо излаз на море и границу са Русијом, Бриселу настоји да нас удаљи од потенцијалних савезника и да прекине везе које Србија има трећим земљама присиљавајући је да уводи визни режим као што је недавно и уведен са Кубом", каже Катић.

Наставиће да нас држи на дугом штапу као што то већ чини више од двадесет година, закључује Катић.