Зашто страни радници у Немачкој брзо пакују кофере

Румунки Мари остварили су се снови када је добила добро плаћен посао у рекламној индустрији у Берлину. Након студија у Великој Британији и неколико година рада у Румунији, 30-годишњакиња је коначно била тамо где је годинама желела да буде.

"Када сам дошла у Немачку рекла сам себи: 'Сад почиње нови живот. Заиста се може живети на Западу', помислила сам у себи. И мислила сам да ћу овде да останем до пензије", каже Мари.

Само годину дана касније, почетна еуфорија уступила је место разочарењу. Мара је усамљена, с људима једноставно "није кликнуло". Један од разлога је и језичка баријера. У Букурешту је додуше похађала курс немачког, али се у свакодневном послу говори само енглески. "Могу да разумем шта се говори све док говорите полако. Могу да наручим капућино, али још нисам у стању да водим озбиљне разговоре".

Борба с бирократијом

У њеној компанији су и након пандемије короне углавном наставили да раде од куће. Колеге виђа само на екрану. "То ме је баш оптеретило. А викендом је још горе, не знам да ли да изађем и с ким бих могла да се нађем", каже Мара за DW.

Пронаћи стан у Берлину још једна је препрека, као и немачки језик у државним институцијама. Службеници јој траже документа, Мара их не разуме. То је прилично незгодна ситуација. "Наравно да не могу да тражим од људи у Немачкој да не говоре немачки, никад то не бих урадила. Али, када их питам да ли говоре енглески, обично веома брзо и гласно кажу: 'Не!' Мало више отворености и флексибилности би помогло".

Странцима у Немачкој није лако

Марин случај није усамљен. У студији Тибиншког института за примењена економска истраживања коју је наручила немачка Савезна агенција за запошљавање, а у којој је анкетирано скоро 1.900 страних радника путем Фејсбука, било је великих притужби на недостатак друштвене интеграције. Два од три квалификована радника из ваневропских земаља изјавила су да су због свог порекла у Немачкој доживели дискриминацију.

Било је и притужби на то да се стручна квалификација не признаје на адекватан начин. Строго немачко право на боравак, посебно је проблематично за мигранте из земаља које нису чланице Европске уније.

Стручна радна снага брзо долази, али још брже одлази

Последице по Немачку су озбиљне – то је став и берлинске истраживачице миграција Наике Фурутан, која предаје на универзитету Хумболт.

Она каже да је то сада већ постала "статистичка реалност". Многи страни стручњаци који су дошли "брзо су и отишли" – а други врхунски стручњаци више не долазе, указала је Фурутан на конференцији коју је организовала посланичког група СПД-а. Према актуелној студији OECD-а, Немачка је очигледно изгубила своју привлачност.

У погледу професионалних могућности, прихода и пореза, перспективе, могућности за чланове породице, окружења, разноликости и квалитета живота, као и права на улазак и боравак, Немачка се налази тек на 15. месту од 38 земаља OECD-а. Године 2019. била је на 12. месту.

Брже до држављанства? Не хвала!

То је податак који би морао да алармира политичаре, јер у Немачку ионако долази много мање радника миграната него што је земљи потребно. Према Савезном заводу за запошљавање, у Немачку би требало да стиже по 400.000 миграната годишње да би тржиште рада било стабилно. Али 2021. је дошло само 40.000.

Немачка влада тренутно ради на свеобухватној реформи закона о имиграцији. Такође би требало да буде олакшано и добијање држављанства. Али то је спорно, и то не само у владајућој коалицији, у којој то коче либерали (ФДП).

Према репрезентативној анкети института за истраживање јавног мњења YouGov, 59 одсто Немаца противи се томе да мигранти брже добијају држављанство.

Нешто мора да се промени у главама

Немачком друштву тешко падају промене. Грађани морају да схвате да интеграција није једносмерна улица, каже Фурутан. "Не чинимо само ми нешто за људе, они у ствари чине нешто за нас када дођу овде. То сада треба да нам уђе у главу". Међутим, промена у начину размишљању неће се догодити сама од себе – то захтева јасне смернице државе против дискриминације.

Време тече, а Немачка је у опасности да закасни у свему. Велика Британија, САД, Канада и Аустралија више нису једине које се такмиче за квалификоване раднике. "Ми уопште нисмо свесни да Саудијска Арабија, Катар и Емирати спроводе огромну кампању регрутовања. Да Филипини више не дају своје људе и да се Африка као континент тренутно веома труди да задржи своје људе", упозорава Фурутан.

Квалификујте и обучите избеглице

"Када је реч о квалификованој имиграцији, воз није у потпуности отишао, али јесте већ добрано одмакао", каже Аладин ел Мафалани, професор васпитања и образовања у Друштву за миграције при Универзитету у Оснабрику. "Ми смо веома једнојезична земља и временски услови овде нису баш сјајни, а немамо ни баш нешто много плажа. Имамо дакле огромне недостатке, а не чинимо довољно да их надокнадимо".

Ел Мафалани је на конференцији СПД-а позвао Немачку да се више фокусира на оне који су већ овде. То се пре свега односи на људе који су у Немачку дошли као избеглице. У 2015. години било их је више од милион, а међу њима је много младих који су сада већ завршили приправнички стаж и раде. Немачка би међутим чак и њих могла да изгуби ако им статус боравка остане неизвестан.

У Еритреји нема извода из матичне књиге рођених

Криста, бивша наставница средње стручне школе, наводи један пример. После 2015. бринула се за младе избеглице из Еритреје. „Рекла сам да ћемо их све послати у дуалну стручну школу и то је одлично испало". У међувремену, те избеглице су сада занатлије, техничари мехатронике, медицинске сестре, грађевински инжењери… "На позицијама су са могућношћу напредовања".

После осам и по година у Немачкој, већина њих би желела да добије држављанство, али то није могуће, јер нпр. Еритрејци немају извод из матичне књиге рођених. "Они сада желе да нас напусте и оду у друге земље", каже Криста. "У Енглеској добијају држављанство после две године, а овде не смеју ни да се венчају. Зато се осећају одбачено. Па то је смешно", каже она огорчено.

На спакованим коферима

Ни Мара више не може себе да замисли у Немачкој. Да остане до пензије? То за Румунку више није опција. "Сада ствари сагледавам потпуно другачије. Можда ћу да останем још годину-две, али не видим себе овде у наредних пет до десет година".

Истраживачица Наика Фурутан упозорава да се питање емиграција са свим својим последицама, у Немачкој не схвата довољно. И многи ће можда и да се врате у земље свог порекла. "Шта ако револуција у Ирану буде успешна, па се велики део Иранаца врати назад? Ја се мало шалим, па кажем: Немачка би онда остала без зубара" .