Самит у Паризу - нови почетак у француско-британским односима

Уједињено Краљевство и Француска окрећу нови лист, чуло се у Јелисејској палати, после једночасовног разговора иза затворених врата и размене дресова рагби репрезентација.

"Због наше историје, географије, нашег ДНК, моја је жеља да остваримо најбоље могуће односе и најближе савезништво", рекао је председник Француске Емануел Макрон.

"Наше две државе суочиле су се са различитим изазовима. При том, не мислим на то што је Француска избацила Енглеску са Светског првенства у фудбалу. Али уверен сам да је данашњи састанак нови почетак. Обновљено разумевање", истакао је премијер Велике Британије Риши Сунак.

Британско-француски самит у Паризу, самит је две највеће војне и нуклеарне силе у Европи, сталне чланице Савета безбеднпости УН. У претходних пет година стале су трзавице око Брегзита, када се претходница Ришија Сунака Лиз Трас наглас питала - да ли је Француска пријатељ или непријатељ.

Онда и потрес због АУКУС-а, када је Аустралија одустала од договорене куповине француских нуклеарних подморница и окренула се Вашингтону и Лондону. Сада Макрон и Сунак најављују војну сарадњу и помоћ Украјини.

"Договорили смо се да обучавамо украјинске маринце, да унапедимо компатибилност наших војски и искористимо пун потенцијал здружених снага. Да промовишемо безбедност и стабилност у региону Индо-Пацифика", рекао је Сунак.

"Русија не може и не би требало да победи. Од првог дана, помажемо Украјини, на хуманитарном, економском и војном нивоу. Чинимо све што можемо да овај рат не добије глобалне размере", нагласио је Макрон.

Британско-француска романса - тако се описује однос два некадашња инвестициона банкара, политички позиционирана у десном центру. И када је реч о протестима и политичкој подршци, Макрон и Сунак имају и сличне бриге. И код куће и преко граница.

"Дефинитивно је сада рат у Украјини и тај дискурс учинио да се лидери на западу чвшће повежу и да превазиђу разлике уједначавајући њихов спољнополитички наступ. Британија од почетка кризе има агресивнији приступ и дискурс док Француска настоји да негде смири ситуацију и да се постави у улози арбитра тако да је ово у том смислу значајна посета. Говори нам о томе да се Запад окупља око те идеје помоћи одбрани Украјине", наводи Александра Колаковић са Института за политичке студије. 

Праћени са по седам министара, склопили су и енергетски споразум, који укључује и сарадњу у области цивилних нуклеарних електрана. Чим је прошле јесени ступио на дужност, Сунак се са Макроном договорио о улагању 72 милијарде евра у заједничку контролу илегалних миграција малим пловилима преко Ламанша. Сада су, каже договор подигли на невиђени ниво. Један од пет приоритета британске владе, са највећом пажњом испраћен је у Лондону.

"Лондон је пристао да са преко пола млрд фунти у наредне три године финансира новоуспосталвљени прихватни центар за имигранте у француској. То је мала цена ако се узме у обзир да ће у истом периоду за смештај имиграната у Британији платити 13 пута више. Но Француска није пристала на оно што је за Британију најважније, а то је споразум о репатријацији кључан за нову британску имиграциону политику", извештава Ивана Милорадовић дописница РТС-а из Лондона.

Самит долази после новог споразума Лондона са Бриселом о статусу Северне Ирске - Виднзорски оквир. У Паризу сагласност - Брегзит није променио географију. Лондон жели тешњу сарадњу са ЕУ. Ред је, каже Сунак, да почне од најближег суседа. До краја месеца Француску би требало да посети и краљ Чарлс.