Понуда САД коју је тешко одбити, свака десета немачка фирма се сели преко океана

Једна од тема током блиц-посете Олафа Шолца Вашингтону у петак је пакет субвенција САД који већ има огроман утицај на привреду Немачке и ЕУ. Такозвани Закон о смањењу инфлације (ИРА) – пакет субвенција вредан укупно 370 милијарди долара, који је председник САД Џозеф Бајден представио тек половином 2022. у међувремену се претворио у прави магнет и за немачке фирме.

У анкети Немачке привредне и привредне коморе (ДИХК) спроведеној у 2.400 немачких фирми из свих бранши, а чији су резултати објављени у среду 1. марта, свака десета фирма је навела да већ планира пресељење производње.

Према том истраживању, натпросечан број од 23 одсто произвођача возила и њихових добављача може да замисли пресељење производње у иностранство. Такође, натпросечан број фирми које праве машине и предузећа из хемијске и пластичне индустрије такође размишља о пресељењу.

То је необично велики број, рекао је шеф спољне трговине ДИХК-а Фолкер Трајер у Берлину.

САД и Канада су тренутно посебно привлачне. Међутим, да би се фирма одлучила на пресељење производње потребно је више фактора, а добитну комбинацију чини – пакет субвенција, ниски порези, мање регулативе и знатно јефтинија енергија.

Према другом истраживању ДИХК-а, посебно због пакета субвенција ИРА, чак 17 одсто немачких компанија у САД размишља о већим инвестицијама у САД.

Нико не може да остане равнодушан на ову понуду

Ево како на амерички магнет реагују само неке од највећих немачких фирми:

"Следеће фабрике највероватније ћемо изградити у Америци. Постоји опасност да Европа у овој прерасподели буде губитник", рекао је на пример Клаус Розенфелд, шеф "Шефлера" из Херзогенаураха, лиферанта за аутомобилску и индустријску производњу са више од 80.000 запослених.

Шеф "Аудија" Маркус Дусман описао је изградњу фабрике електричних аутомобила у САД као "веома атрактивну" захваљујући ИРА.

Нејасно је да ли ће "Ауди" градити сопствену фабрику или у оквиру "Фолксваген групе". Компанија из Волфсбурга жели у марту да представи план за будућу глобалну производну мрежу за изградњу електричних аутомобила. "Ауди" тренутно има фабрику у Мексику, а "Фолксваген" фабрику у Чатануги у Тенесију. Ту се од прошле године гради електрични ID.4.

Према сопственим изјавама, добављач аутомобила из Регензбурга "Vitesco" са 37.000 запослених већ деценијама је активан у САД. "Зато смо у сталном контакту са локалним институцијама и наравно проверавамо у односу на тренутну позадину да ли овде има могућности." Почетком 2022. фирма је из САД добила поруџбину вредну милијарде за високонапонске претвараче, који ће се у Северној Америци производити од 2025. године.

Говорећи о америчким субвенцијама, шеф "Сименс енергије" Кристијан Брух сматра посебно мудрим субвенције пројеката везаних за водоник. "Siemens Gamesa" који производи ветротурбине такође разматра изградњу још једног производног погона у САД и жели да поново покрене фабрике које су недавно затворене – нада се додатним поруџбинама за копнене и обалне системе.

А неке фирме које су планирале инвестиције у Немачкој сада су се предомислиле.

Шведски произвођач батеријских ћелија "Нортволт" је био једна од првих фирми која је у својим инвестиционим плановима експлицитно позвала на ИРА: Швеђани су најавили да би радије проширили своје пословање у САД и истакли да би могли да добију до 800 милиона евра државног новца за изградњу фабрике батерија. Шеф "Нортволта" Петер Карлсон довео је у питање планирану фабрику у Хајдеу на северу Немачке.

Амерички "Тесла" такође експлицитно помиње ИРА у својим инвестиционим плановима: компанија склапа батерије за своје електричне аутомобиле у својој гигафабрици код Берлина. Фокус производње ћелија је пак недавно пребачен у САД, због пореских олакшица. "Тесла" је првобитно планирао да произведе целу батерију у Грунхајдеу, са максималним капацитетом од преко 50 гигават сати годишње.

Италијанска компанија "Енел" сматра да је ИРА прикладнија од европских програма за промовисање производње компоненти за електране. "САД имају одличан пакет не само да промене инфраструктуру и микс енергије, већ"Енела" Франческо Стараче.

Енергија у Европи дугорочно бар дупло скупља

Стефан Шенбергер, стручњак за климу и енергију у консултантској агенцији за менаџмент БЦГ, рекао је за Ројтерс да ће цене струје и гаса у Европи дугорочно вероватно бити најмање двоструко веће него у САД. Стога би нове инвестиције могле све више се праве на другој страни Атлантика.

САД сада убрзавају темпо и улажу "апсурдне суме" у пореске олакшице. "САД су притом веома пријатељске према инвеститорима", додаје.

За сада безуспешна борба Немачке и ЕУ

Немачка влада је препознала проблем и покушава да се у спровођењу ИРА изједначи са повлашћеним суседима САД – Мексиком и Канадом, али за сада безуспешно.

Министри привреде Немачке и Француске, две најјаче економије у ЕУ, џабе су пре три недеље били у Вашингтону. Европска унија за сада остаје дискриминисана по том закону којим се крше и правила Светске трговинске организације.

Један представник немачке владе рекао је Ројтерсу да је потребна атрактивна индустријска цена електричне енергије да би се изједначили услови. Међутим, ово је веома скупо и скоро немогуће – с обзиром на законе у ЕУ.

Министар економије Роберт Хабек жели да представи концепт индустријске цене електричне енергије у првој половини године.

Комисија ЕУ недавно је у Бриселу представила своје противмере америчким субвенцијама. Одлука о томе се очекује у марту.