Земљотрес у Турској нанео незамисливу штету већ рањеној економији

Само у провинцији Адијаману у земљотресу је порушено близу 2.000 објеката. У Хатају готово ниједан више није за употребу. Многе фабрике буквално су сравњене са земљом. И док Турска поручује да ће већ за годину успети да обнови већину порушеног, многи стрепе од утицаја земљотреса на њену економију и последицa на друге привреде.

Територија Турске разорена земљотресом велика је као пола Немачке. У густо насељеном подручју осим стамбених зграда страдала су и индустријска постројења.

"Доста има ту произвођача тканина, дугмади, текстила, штофова, сировина које се касније користе у другим процесима. Наравно, после првих напора спасавања и после ових ургентних ствари то ће да буде веома видљиво, да ће у ланцима добављача роба и услуге и производња из тог краја да једноставно недостаје. Имате пуно аутомобила који се производе у Немачкој или Француској и који без турских делова не могу да функционишу", каже Александар Међедовић, члан УО Турског Савета за економске односе са иностранством.

Турска је 19. економија света. У борби да одржи висок раст већ дуже време суочава се с високом инфлацијом, падом куповне моћи становништва и растом социјалних тензија. Земљотрес је додатно усложио ситуацију у изборној години.

"Прошле године они су имали стопу раста пет процената, а ове године се процењивало око 2,8 и кажу да ће ова криза са овим земљотресом утицати на то да падне очекивана стопа раста за неких 0,5 процентних поена. Чињеница је да ће једноставно бити међународне подршке да се ове последице кризе отклоне због значаја Турске не само у економском смислу него и у политичком смислу за Европу у савременим међународним околностима", каже Бојан Станић из ПКС-а.

Александар Међедовић наводи да није никада видео да је толика помоћ стигла за толико кратко време, укључујући помоћ из Србије – "помоћ једној угроженој држави која је у суштини пуно већа и јача од ње".

Процењује се да би Турска могла да се опорави за годину дана јер је јака привреда са малим јавним дугом. Економију ће свакако погурати грађевинарство када крене обнова. Питање је шта ће бити с туризмом с обзиром на то да ће многи хотели примити становништво које је остало без крова над главом.

"Ми имамо врло изражен дефицит у размени са Турском. Самим тим доста наших привредних субјеката и уопште потрошња у Србији зависи од тог увоза", каже Бојан Станић из ПКС-а.

У Србији послује око 1.300 турских компанија које запошљавају око 10.000 радника. У овом тренутку фокусирани су на организовање хуманитарне помоћи страдалим сународницима.