Колико човек може да издржи ако се нађе испод рушевина, зашто су кључна прва 72 сата

Докторка Слађана Антонијевић каже да су медицински тимови део спасилачких тимова у оваквим ситуацијама, а објашњава и како све функционише на терену.

"Медицински тимови морају да воде рачуна о безбедности на првом месту, како својој тако и о безбедности ватрогасаца-спасилаца. Официри за везу добијају информације од локалних руководилаца где ће бити распоређени, на којој локацији, а од руководиоца тима медицински тим добија место и улогу коју ће вршити у току збрињавања повређених", каже Антонијевићева.

Први земљотрес у Турској и Сирији догодио се у понедељак рано ујутру. На питање колико људи који се налазе под рушевинама могу да издрже без хране и воде, докторка Антонијевић истиче да се рачуна да је седам дана максимум колико човек може да издржи без воде, а до три недеље без хране.

"Међутим, много фактора утиче на то ако се особа нађе испод неке рушевине. Три фактора су одлучујућа: да ли има ваздуха тј. кисеоника, да ли је повређен – пошто су изузетно честе повреде код земљотреса, као и да ли му је доступна вода", наводи Антонијевићева.

Поред тога, додаје да је кључно и које старости је особа, као и да од њеног здравственог стања зависи колико може да издржи у таквим условима.

"Увек здраве особе, млађе, имају више шансе да преживе него оне које су старије, где је већ организам оштећен", поручује Антонијевићева.

Сада се помињу кључна 72 сата након земљотреса, а докторка Антонијевић каже да су то управо три до четири дана колико особа може да издржи без воде у тешким условима.

"Међутим, ту је одлучујући фактор и спољашња температура ваздуха. Ако је она висока, долази до бржег знојења, брже дехидратације, организам брже губи течност и смањује се могућност преживљавања. Када су ниже температуре, на неки начин се метаболизам успорава, па дају мало више шанси тим особама да преживе и без воде, а ако је баш доста хладно, то може довести до смрзавања", објашњава Антонијевићева.

Наглашава да су ово изузeтно тешке ситуације када нема довољно лекара и медицинских сестара који су на лицу места, због тога су важни и ватрогасци-спасиоци који су прошли курсеве напредне прве помоћи, као и да су они ти који ће најпре помоћи повређенима.