Земљотрес солитере свео на гомилу шута, шта је кључно у потрази за преживелима

У потресу који је погодио јужну Турску и северну Сирију погинуло је више од 7.000 људи, повређено више од 35.000, а урушено на хиљаде објеката.

Милош Миленковић из Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије каже за РТС да је након оваквог потреса на првом месту вађење људи из рушевина. Објашњава да се након првог извиђања процењује да ли ће се радити пробијање и пресецање рушевина. Одлуку о томе доноси вођа тима, како би се безбедно пришло унесрећенима, додаје Миленковић.

На питање да ли им значи када чују дозивање особе испод рушевина, Миленковић каже да спасиоцима то знатно олакшава посао, али додаје да се треба изборити и са сопственим емоцијама. "Оне су јаке, али то не сме да утиче на наш рад", додаје.

Истиче да наши спасиоци који су упућени као испомоћ прво успостављају контакт са штабом локалних снага који им одређује подручје рада, а са њима иде и локалац.

Постоји правило да су у првих 36 сати најбоље шансе да се извуку преживели. Миленковић истиче и да је свака секунда важна и да свака ситуација има своје специфичности, као и да је уверен да се спасиоци на терену неће дословно држати тог правила. 

Миленковић указује на то да посао спасиоцима отежавају снег, ниска температура, штета на виталној инфраструктури. Тешко ће се стићи до руралних подручја, додаје Миленковић.

"Док год буде слабијих потреса троши се сеизмичка енергија"

Сеизмолог Славица Радовановић указује на то да се и данас тло тресло јачном од четири јединице Рихтера. "Док год буде слабијих потреса троши се сеизмичка енергија, па је све мања могућност да дође од јачих земотреса од око шест јединица", истиче Радовановићева.

Констатује да се земљотрес не може предвидети, али да се на основу сеизмичке карте за одређено подручје зна да ту може доћи до снажних потреса што је смерница за начин градње нових објеката. Из времена Римског и Отоманског постоје документи који сведоче о јаким земљотресима, каже Радовановићева.

Наводи да је јачина од 7,8 јединица горња граница за то подручје. "На местима где се сударају континенеталне тектонске плоче горња граница је осам јединица Рихтера", објашњава.

Указује на то да је очигледна миграција сеизмичности ка северу. Према њеним речима, сеизмичност се може померати ка северу где је био тежак потрес 1939. када је погинуло више од 30.000 људи или ка југу према Либану и Израелу.

Какве су последице на Балкан 

Као оправдане разлоге за рушење објеката у земљотресу, Радовановићева наводи да је то за оне који су грађени пре доношења савремених прописа, до 60-тих година 20. века, а у пракси се тешко може очекивати да се сви ојачају.

"Проблем је са савременим, где нису испуњени савремени сеизмолошки услови. Имамо пример урушавања зграде где тло није издржало, а морало је пре градње да се уради анализа. Ако је цео кварт порушен – или је лоша градња или није узет утицај тла", сматра сезимолошкиња.

Радовановићева каже да разороност зависи од дубине земољотреса – што је плићи последице су веће.

"Епицентар се не сме посматрати као тачка. Он је дугачак сто километара и дуг десет. Да је био дубљи штета би била мања, али овај није био таквог типа", наводи Радовановићева.

Упозорава да овакав земљотрес оставља последице и на Балкан, јер је акумулирано много сеизмичке енергије.

Подсећа и да треба радити на строгој примени грађевинских прописа, јер земљотреси до шест јединица могу да поруше 15 одсто објеката од цигле.