Индија као нови лош момак у немилости Запада и његових савезника

Нова година доноси нове политичке трендове, а један од њих је "шибање" Индије као "лошег момка", који је непослушан колективном Западу.

Само четири дана након што је Индија окончала своје председавање самитом "глобалног Југа", великог скупа земаља у развоју чији је циљ ослобађање од политичке и финансијске хегемоније Запада, у Великој Британији је приказан први од два наставка документарног филма о дугогодишњем премијеру Нарендра Модију, у којем се он критикује за дискриминацију и прогон муслимана у својој земљи.

Готово истовремено, у медијима на енглеском језику у Азији појавили су се критички текстови о индијској влади, па тако рецимо јапански новинари из недељника Никкеи Азија указују да израстање Индије у супер силу потенцијално представља опасност за Запад.

Као основа за то мишљење најпре се наводи одбијање Индије да отворено осуди Москву за интервенцију у Украјини и придружи се санкцијама Запада против Русије, иако су Њу Делхи посетили "лидери демократског табора" тадашњи премијер Уједињеног Краљевства Борис Џонсон, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и јапански премијер Фумио Кишида, а са Модијем је преко интернета разговарао и амерички председник Џозеф Бајден.

Помиње се и то да је од септембра надаље Индија, упркос притисцима Запада и њених савезника да економски изолује Москву, дневно увозила око милион барела руске нафте. И заиста, јавна је тајна да Индија захваљујући јефтиној руској нафти не само одржава унутрашњи мир тако што обуздава инфлацију, која би за њено становништво које има релативно низак животни стандард била погубнија него за земље богатог Запада, већ и зарађује завидне своте од Европске уније.

Наиме, Индија има добре нафтне рафинерије у којима се прерађује сирова нафта из Сибира и потом шаље на Стари континент.

Неизбежно за менталитет западних елита и њихових савезника, те медија који изражавају њихових поглед на свет јапански часопис уз то одмах истиче насилност и дискриминаторску политику Модијевог националистичког режима према индијским муслиманима.

Помиње и квалификацију шведског института за студије демократије "В-Дем", који је Индију 2021. са пиједестала "изборне демократије" оборио на ниво "изборне аутократије". Иначе, у то време Њу Делхију се са Запада претило економским санкцијама због тога што је увезао руски противаваздушни систем "С-400".

Лидер "глобалног Југа"

Индија, која баштини дугогодишњу политику несврставања, данас у међународним односима себе види као лидера тзв. "глобалног Југа", групе земаља у развоју које се углавном налазе на југу Азије, у Африци, Централној и Јужној Америци и Јужном Пацифику.

У првој половини јануара на иницијативу Индије, која сада председава "Групом 20", одржан је онлајн сусрет представника чак 125 земаља глобалног Југа. На отварању тог састанка индијски премијер Нарендра Моди је нагласио потребу да земље у развоју раде заједно како би преобразиле светску политику и финансије на начин који би им омогућио да буду укључене у економски и технолошки напредак и умањиле разлике у стандарду, квалитету живота и дуговечности у односу на глобални Север.

Он је такође изјавио да ће његова земља заступати интересе глобалног југа на самитима "Г-20".

Индија има пуно адута за тако нешто. Њена популација, процењују демографи, већ је прешла 1,4 милијарде душа и Индија ће у току ове године највероватније претећи Кину по том показатељу и присвојити епитет "најмногољудније земље света".

Такође, мада подаци за прошлу годину још увек нису потпуни, стручњаци Међународног монетарног фонда сматрају да је Индија по обиму економије у 2022. надмашила Велику Британију, као и да ће 2025. претећи Немачку а две године доцније и Јапан и тако постати номинално трећа економија света иза САД и Кине.

У земљу долази крупни страни капитал који је до сада преферирао улагање у Кини, попут америчког "Епла" или тајванског "Фокскона", а Азијска банка за развој очекује да Индија ове године оствари високи економски раст од 7‚2 посто. То би требало да буде највећи раст бруто друштвеног производа међу 46 земаља азијско-пацифичког региона.

Наставак односа са Русијом као израз привржености политици несврстаности

Индијски министар иностраних послова Субрахмањам Џајшанкар, који је у новембру прошле године упркос притиску Запада посетио Москву, у својим јавним наступима у више наврата је објаснио да његова земља жели да одржи политику несврстаности, сарадње с мноштвом партнера и кроз односе са другим државама максимизира корист за себе.

Када је Русија у питању, Индија не само што традиционално увози велике количине њеног наоружања, нарочито ваздухоплова и противваздушних ракетних система, већ и користи руске технологије за изградњу својих нуклеарних електрана, те улаже у развој нафтних и гасних поља на руском острву Сахалин.

Сматра се да су Џајшанкар и његов домаћин Сергеј Лавров у Москви поред продубљивања сарадње у трговини нафтом, разговарали и о могућности да индијске компаније повећају инвестиције у експлоатацију енергената у Русији, као и успостављању саобраћајног коридора преко Ирана и Каспијског мора, који би даље поједноставио и појефтинио трговинску размену између две земље.

Односи са Западом

Економска и војна сарадња Индије са Русијом и њено настојање да поведе земље у развоју у стварање повољнијих услова за њихов развој на глобалном нивоу, што може значити де-доларизацију међусобне трговине и одвајање од међународних финансијских механизама као што су ММФ и Светска банка које је успоставио капитал Запада, не иду у прилог Вашингтону и његовим савезницима.

Међутим, то ипак не значи да Њу Делхи не жели добре односе са Вашингтоном, Лондоном и другим западним престоницама.

Индији је потребан западни капитал да би остварила континуирани високи раст какав је деценијама уживала Кина, да би извукла из сиромаштва стотине милиона својих становника и остварила амбициозну визију владе да се до стогодишњице од стицања независности 2047. године сврста у ред развијених земаља.

Индији су, поред војне сарадње са Москвом, нужне и војне везе са САД и њеним савезницима како би парирала огромној економској моћи Кине која се последњих година претаче и у раст њених поморских и ваздухопловних ефектива и политичког утицаја на индијске суседе као што су Пакистан и Шри Ланка.

Надасве, Њу Делхију су потребни стабилни односи са САД као општа противтежа кинеској моћи, јер се он већ деценијама спори са Пекингом око пограничних територија у јужним Хималајима и око чињенице да Кина снабдева непријатељски настројени Пакистан својим наоружањем и војним технологијама. Индија и Кина су 1962. године водиле краћи погранични рат, а и након њега у више наврата је долазило до мањих крвавих окршаја у спорним зонама, од којих је последњи био 2020.

Та потреба да се и са Западом одржавају добри односи види се у чињеници да Индија учествује у војнополитичком оквиру "Квадрилатерални форум" или "Квадрилатерални дијалог о безбедности" (скраћено "Квад"), где са Вашингтоном, Токијем и Канбером координише дипломатске и војне активности усмерене на обуздавање кинеског утицаја у Индо-Пацифику.

Такође, индијски медији већ пишу да ће премијер Моди у јуну ове године поново посетити Вашингтон и обратити се Конгресу.

Непотребна медијска офанзива Запада

Зато је нејасно зашто су западни планери покренули оно што се већ може сматрати координисаном међународном медијском кампањом блаћења владе у Ње Делхију и, шире, Индије као државе. Економско исцрпљивање Русије и победа против ње у Украјини, како год да се она дефинише, несумњиво су јако битни колективном Западу.

Такође, активности Индије у групи БРИКС и у оквиру покрета "глобални Југ" усмерене на слабљење до сада неприкосновене улоге долара у светској економији и глобалне финансијске хегемоније Запада, с обзиром на колосални јавни дуг САД који се практично одржава захваљујући привилегованој позицији долара у међународној трговини, потенцијално могу бити егзистенцијални проблем за САД.

Ипак, како и многи амерички политички и војни коментатора истичу, Народна Република Кина представља већи изазов за америчку глобалну доминацију и постојећи светски поредак од Русије, и многољудна Индија као брана кинеском утицају у Азији има велики стратешки значај за Вашингтон.

Даље, реално гледано, позиција долара може се ефикасније бранити кроз сарадњу и динамичнију економску размену него кроз антагонизам и кампању демонизације.

Пример Саудијске Арабије, која је грубо критикована са Запада због кршења људских права и прошле године одбила захтев Вашингтона да повећањем продукције нафте умањи раст цена тог енергента и тако посредно умањи приходе Русије, те изразила жељу да приступи групи земаља БРИКС, требала је да буде индикатор онога што се може десити када критике оду предалеко.

Зато би суздржаније и дискретније поступање Запада у односу на индијску владу било разумније и смисленије. Oсим ако медијска кампања против ње није просто израз његове немоћи.