Перфидни систем за превару немачких пензионера

Турски град Измир сматра се центром за преваре преко кол-центара. Из тог града на обали Егејског мора преваранти свакодневно зову на стотине старијих грађана Немачке с циљем да их опљачкају: претварају се да су тужиоци, полицајци или да раде у банкама.

Један од превараната, мушкарац који има отприлике 25 година, био је спреман да новинарима немачког јавног сервиса НДР пружи увид у тај криминални систем. Представио се као "господин Јегер", али то није његово право име.

"Натерати некога да вам повери сву своју уштеђевину само телефонским позивом и гласом је истинско постигнуће", каже криминалац у црној капуљачи. Снимљен је на једном видиковцу за туристе у Измиру.

Крађа у милионима

Полиција у Немачкој сваке године региструје на десетине хиљада таквих лажних позива.

У Баварској су преваранти прошле године на тај начин украли више од осамнаест милиона евра, у Доњој Саксонији 4,5 милиона. Штета је огромна и у другим покрајинама: у Берлину је на тај начин украдено 2,3 милиона евра, у Хамбургу 2,1 милион, а у Шлезвиг-Холштајну 1,2 милиона. Списак се ту не завршава.

"Ти случајеви постали су део нашег свакодневног посла", каже главни полицијски инспектор из Брауншвајга Хауг Шалк. У том граду, као и у многим другим, постоји посебно полицијско одељење које се бави злочинима и криминалним актима над старим и онемоћалим људима.

"Починиоци који су нам познати, а који су направили систем тих кол-центара, по правилу имају иза себе криминалну каријеру у Немачкој", каже Хенинг Вилкер, државни тужилац у Оснабрику. Многи су присилно морали да напусте Немачку или су побегли из страха од хапшења или због неке пресуде.

Од Немачке до турског кол-центра

Преваре с лажним полицајцима спадају у организовани криминал.

"Господин Јегер" из Измира који вара људе тога је врло добро свестан. "Ми зарађујемо као нико други", каже. Његова "најбоља превара" донела му је 25.000 евра који су завршили "само у његовом џепу".

А то је "зарадио", односно "запленио" у року од пет сати. Не може се проверити да ли су ти његови наводи тачни. Током сваке преваре, како тврди, он има грижу савести. Зато је, каже, и пристао на разговор са новинарима НДР-а.

Одрастао је у једном немачком граду, који спада у социјална жаришта. У Турској живи отприлике три последње године: прво је био у Истанбулу, а затим у Измиру. Пријатељ га је регрутовао да "ради" у кол-центру. Новац је, каже, био примамљив. А он га троши на забаве, алкохол, проститутке. Уштеђевина немачких пензионера тако се протраћи за најкраће могуће време.

Увид у структуре

"Господин Јегер" детаљно описује како функционише превара и како се шпијунирају потенцијалне жртве. Кол-центри су добро организовани. Преваранти преузимају различите улоге: као такозвани "филтери", "затварачи" и "берачи".

"Филтер" проналази потенцијалне жртве преко телефонског именика на интернету. Посебно се траже немачка имена карактеристична за старије особе, као што су Росвита, Манфред или Мехтхилд.

Користе и интернет-мапе да шпијунирају кварт: знају називе околних улица, продавница, аутобуских станица у околини, као и адресу најближе полицијске станице.

Те информације које су жртвама познате, уверљиво се користе у разговору телефоном, а циљ је превара. Чак ни бројеви који се појављују на екрану телефона жртве не препознају се одмах као лажни позив.

За приказивање немачких бројева примаоцу позива користи се тзв. "Call ID Spoofing", а позив у ствари стиже из иностранства. Када "филтер" уочи потенцијалну жртву, она се прослеђује "затварачу".

"Онда он обично затвара ствар", каже "господин Јегер". То значи да преварант наговара жртву да преда новац или драгоцености саучеснику у Немачкој, тзв. "берачу" који има задатак да покупи новац и драгоцености. Читав систем о којем прича "господин Јегер" поклапа се са сазнањима немачке полиције.

Размена информација између Немачке и Турске

Немачки и турски истражни органи заједно раде на хватању превараната и разбијању ланца преваре.

То се веома често завршава успехом. У септембру 2022. у Турској је осуђено 67 телефонских преваранта, а главни осумњичени на стотине година затвора. Па ипак, такве заједничке истраге коштају и времена и новца, а за немачке власти постоје и ограничења.

"Често је тешко некога изручити", каже Јулија Мејер, државна тужитељка у Брауншвајгу.

"Зато нам је згодно да Турској предамо кривично гоњење и онда смо сигурни да ће се нешто десити, да ће се водити истрага, да ће бити суђења и да ће, у идеалном случају, жртве добити бар део свог новца назад. Али чак и ако починиоци буду ухваћени и осуђени, то још није гаранција да ће жртве добити одштету, односно да ће им се вратити део изнуђеног новца", закључује Мејерова.