Хјуман рајтс воч: Србија спора у процесуирању ратних злочина

У данас објављеном извештају Хјуман рајтс воча (ХРВ) подсећа се да је у Београду одржана европска Парада поноса, уз полицијску заштиту, после намере власти да је забрани. Према ХРВ, то као и више пријављених инцидената, показује несигурну ситуацију за ЛГБТ особе.

ХРВ тврди и да је процесуирање ратних злочина у Србији и даље "споро, неефикасно и ометано кашњењима". ХРВ је навео да је од јануара до августа у Србији Тужилаштво за ратне злочине покренуло седам нових истрага против осумњичених за ратне злочине, а да је у августу пред судовима у Србији било 16 предмета против 39 оптужених.

Организација сматра и да има проблема са слободом медија, односно да се новинари који су критични према власти и даље суочавају с претњама и нападима, а да је одговор државе "неадекватан".

Ова америчка невладина организација оцењује и да има мањкавости у систему азила, наводећи да тражиоци азила наилазе на потешкоће с процедуром.

У свом извештају ХРВ подсећа и на извештај Комисије ЕУ о напретку Србије из октобра у коме је наведено да су неопходни даљи напори да се побољша сарадња између цивилног друштва и владе.

Наводе и да је у извештају ЕК изражена потреба за јачањем институција за заштиту људских права издвајањем довољних средстава и људских ресурса, као и да "претње и насиље" над новинарима и даље изазивају забринутост.

Подсећа се и да је Европски парламент у јулу подржао будуће чланство Србије у ЕУ, али да је указао на ограничења у слободи медија.

У делу извештаја који се односи на Косово и Метохију, ХРВ наводи да је у 2022. години напредак на пољу одговорности за злочине почињене током ратних сукоба био спор.

Наводи се да су тензије нарасле након што су косовске власти наредиле да Срби на северу не смеју да уђу на КиМ с личним картама или регистарским таблицама које је издала Србија.

ХРВ додаје да су Срби подигли барикаде близу административне линије у знак протеста, а косовске власти су прелазе држале затвореним све док барикаде нису уклоњене.

Такође, подсећа се да су пред међународним Специјализованим већима за Косово са седиштем у Хагу у току четири суђења за ратне злочине против осам бивших припадника терористичке ОВК, укључујући бившег председника привремених приштинских институција Хашима Тачија.

У делу извештаја о Косову оцењује се да су новинари и даље били суочени с нападима, узнемиравањем и претњама, уз слабу реакцију институција.

ХРВ се бавио насиљем над женама на Косову, а поменут је случај силовања 11-годишње девојчице у Приштини као и убиства жена која су починили њихови мужеви. Помињу се претње и напади на припаднике ЛГБТ заједнице.

Извештај се бави и стањем људских права у више земаља Западног Балкана и оцењује да га карактерише споро процесуирање ратних злочина, слаб однос према правима мањина, жена и ЛГБТ заједнице, као и недовољне слободе медија.