Односи Грчке и Турске – претње, оружје, историја и кампања

Нове хаубице, тенкови, беспилотне летелице и прототип борбеног авиона пете генерације представљени су турској јавности паралелно с растом тензија због ширине територијалних вода око грчких острва у Егејском мору.

Хаубице "олуја", нови тенк "алтај", најновија верзија борбеног дрона "бајрактар" и авион пете генерације представљени су турској јавности током последњих седмица, што аналитичари сматрају делом кампање пред председничке изборе, али и упозорењем потенцијалним противницима.

"Учите из историје, не тражите невољу", рекао је турски министар одбране Хулуси Акар, упозоравајући грчке власти да Анкара никада неће пристати на ширење територијалних вода на више од шест наутичких миља. "Тврде да Турска прети. Ми никада нисмо претили Грчкој. Турска је добар и поуздан савезник", рекао је турски министар.

Средином септембра, турски председник Реџеп Тајип Ердоган је оценио да је Грчка "безначајна чланица" НАТО-а, наводећи да "без Турске ова Алијанса и не постоји". Упозорио је Атину да "не понавља" грешку из 1922. године, када је грчка војска поражена у бици која је вођена код Думлупинара.

"Нажалост, сведоци смо да грчки политичари, какви су пре 100 година повели народ у катастрофу, сада чине исту грешку... Грчка нам није равна ни политички, ни економски, ни војно", рекао је турски председник.

Тензије између Анкаре и Атине већ месецима не јењавају упркос позивима челника НАТО-а да две стране "спусте лопту" после серије међусобних оптужби у вези с покретањем трке у наоружању и територијалних претензија.

Парадирање нових ратних бродова, изградња војних база и свакодневна размена тешких речи између Анкаре и Атине подигле су тензије на Егејском мору на ниво који није виђен у овом делу света још од турске инвазије на Кипар 1974. године.

Анкара је у више наврата оптуживала Атину да шири војне базе на острвима недалеко од обала Турске, док су грчке власти оптужиле ту државу за "ревизионизам и кршење међународног права".

Обе стране грађане већ месецима засипају подсећањима на сукобе из прошлости, потегли су од Кулина бана, укључујући османску окупацију Турске и неуспелу грчку инвазију Анадолије.

Готово истовремено, турски медији објавили су серију текстова у којима се наводе активности НАТО-а, наводно усмерене против турских интереса, попут низа вежби које су током претходне године заједнички извеле оружане снаге САД и Грчке, што је на концу резултирало озбиљним падом популарности Американаца у Турској.

Према резултатима истраживања јавног мњења, крајем прошле године, чак 90 одсто Турака сматра Сједињене Америчке Државе "непријатељском земљом", што је суштински тренд који је покренут још пре шест година, неуспелим војним ударом, за који грађани ове државе криве Вашингтон.

Насупрот драматичном паду популарности Американаца, скоро две трећине испитаника сматра да је Русија пријатељска држава, док 73 одсто Турака жели наставак добрих економских односа између Анкаре и Москве, објавио је недељник Ајдинлик.

Трка у наоружавању на истоку Медитерана интензивирана је крајем јуна, када је Грчка објавила да ће ускоро од Сједињених Америчких Држава затражити испоруку вишенаменских авиона Ф-35, пише грчки Катимерини.

Атина је набавку нових авиона најавила усред све жешћих тензија с Турском, која је почела тестирање првог носача дронова у свету, брода "Анадолу".

"Анадолу", дуг више од 230 метара, највећи је ратни брод у историји Турске и први је носач дронова на свету. Суштински, преправљање овог брода у носач беспилотних летелица изнуђен је потез Анкаре, јер је првобитно планирано да Л-400 носи осам вишенаменских авиона Ф-35, али је Америка одбила да прода те летелице због контроверзне одлуке Турске да набави руске ПВО системе С-400.

Грчка је, прошле године потписала уговор о војној сарадњи с Француском, према којем ће за 4,4 милијарде долара добити три нове фрегате и још осам "рафала".

Турска пак рачуна на домаћу производњу наоружања, али и модернизацију десетина борбених авиона Ф-16, која је била блокирана захваљујући напорима грчког лобија у америчком Конгресу.

Иако западне дипломате подизање тензија приписују почетку кампање Реџепа Тајипа Ердогана пред председничке изборе, који се одржавају следеће године, Турска и Грчка се већ годинама споре око поморских граница и права за истраживање и експлоатацију енергената у Егејском мору и источном Средоземљу.