петак, 06.01.2023, 06:26 -> 10:28
Извор: РТС
Аутор: Иља Мусулин, дописник РТС-а из Источне Азије
Посета филипинског председника Пекингу важна у контексту сукобљавања великих сила
Филипински председник Фердинанд Маркос млађи током управо завршене посете Пекингу, где је обезбедио кинеске инвестиције и купопродајне уговоре вредне више од 30 милијарди долара, јасно је ставио домаћинима до знања да његова влада намерава да води независну спољну политику. То се може тумачити као једна врста обећања да његова земља неће заступати америчке интересе у односима с Кином, односно да ће заузети неутралан став према геополитичком ривалитету Вашингтона и Пекинга.
Филипински председник Фердинанд Маркос млађи боравио је у званичној посети Пекингу од 3. до 5. јануара и састао са председником НР Кине Си Ђинпингом, премијером Ли Кећијангом, председавајућим Свекинеске народне скупштине Ли Џаншуем и водећим кинеским бизнисменима.
Маркосова делегација са домаћинима је потписала 14 уговора из области пољопривреде, енергетике, трговине, образовања, науке, дигитализације и другог.
Важан сусрет
Маркосов пут у Пекинг нашао се у жижи интересовања медија и јавности у Југоисточној и Источној Азији нарочито због чињенице да је, по доласку на функцију половином прошле године, напустио политику свог претходника и блиског пријатеља, Родрига Дутертеа, који је у знатној мери због личног анимозитета према критикама које су на његов рачун долазиле из Вашингтона и домаћих медија блиских америчкој политици вредности, покушао да направи велики заокрет у спољној политици Филипина и државу економски и политички више приближи Пекингу, па и Русији (Крах америчке политике у Јужном кинеском мору?).
Председник Маркос уживао је отворену и снажну подршку Дутертеа и његових присталица током предизборне кампање прошле и претпрошле године (Филипини - и после Маркоса Маркос?) и чак је у трку за гласове филипинских грађана ушао у пару са Саром Дутерте, ћерком тада одлазећег шефа државе Родрига, која сада обавља дужност потпредседника (Филипини, повратак клана Маркос на чело државе).
Упркос томе, одмах након победе Маркос је домаћој и страној јавности ставио до знања да жели да поврати традиционално врло блиске политичке и војне односе са САД, те да неће бити ништа од претње његовог претходника о отказивању уговора који омогућава деловање америчких трупа на филипинском тлу. Напротив, Маркосова влада је најавила интензивирање војне сарадње с Вашингтоном и постигла нове споразуме о ротирању америчких трупа на Филипинима (Да ли би Филипини пружили америчкој војсци важну стратешку помоћ у случају рата на Тајвану).
Такође, након почетка руске интервенције у Украјини а пред сам крај Дутертевог шестогодишњег мандата, који је истекао у јуну прошле године, у време када је већ постало јасно да ће због убедљивог вођства у истраживањима јавног мњења следећи председник бити Маркос млађи, филипинска влада је донела одлуку да одустане од куповине руских транспортних хеликоптера "Ми-17", једног од уговора који је симболизовао настојање Дутертеа да смањи војнополитичку зависност од САД.
Маркос је, упркос тим чиновима који су очигледно кориговање спољне и безбедносне политике како би се они боље подударали с жељама Вашингтона, по доласку на власт изјављивао да намерава да води неутралну политику када је у питању међусобно супротстављање великих сила САД и Кине.
Његова новогодишња посета Пекингу отуд је привукла пуно пажње у Азији - она је схваћена и као једна врста лакмус папира који би могао да покаже да ли је био искрен у тим најавама или не. Значај посете је и у томе што она представља темељ односа две земље за период од наредних пет и по година, колико ће још трајати Маркосов мандат на кормилу државе.
Решавање територијалног спора између Маниле и Пекинга без учешћа Вашингтона
У интервјуу кинеској телевизији "ЦГТН" у Пекингу филипински лидер констатовао је да односе две земље оптерећује проблем територијалног спора у Јужном кинеском мору (или "Западном филипинском мору", како је оно познато у острвској држави), али и нагласио да су његова земља и Кина "добри пријатељи", те да се такви проблеми јављају и међу добрим пријатељима.
Изражавајући жељу да успостави прагматичне и плодоносне односе са најмногољуднијом земљом света и да Филипини буду третирани (не са позиције силе већ) као поштовани партнер, Маркос је рекао: "Добри пријатељи остају добри пријатељи упркос проблемима и разговарају о њима на фин и равноправан начин да би нашли пут који је од користи за обе земље."
Филипини и Народна Република Кина успоставили су дипломатске односе 1975, када је диктатор Фердинанд Маркос старији посетио Пекинг. Томе су претходили први контакти 1974. године у којима је улогу филипинског преговарача одиграла његова контроверзна супруга Имелда и до којих је дошло захваљујући отопљавању односа и зближавању између Вашингтона и Пекинга, које је предводио амерички државни секретар Хенри Кисинџер почетком те деценије.
Млађи Маркос је несумњиво одобровољио домаћине у кинеској престоници својим опредељењем да она буде дестинација за његову прву посету иностранству од преузимања дужности председника ван региона Југоисточне Азије и својим изјавама да решавање територијалног спора са Кином види искључиво у оквиру билатералног оквира.
Он је тај став потврдио и у интервјуу поменутој телевизији рекавши да су САД понудиле посредовање, али да је он то одбио јер је и Вашингтон "заинтересована страна". Филипински председник је додао да преговори треба да остану билатерални, али да ако се тражи посредник, да би то требало да буде "неко из региона" (Југоисточне Азије), односно, да би то могла да буде Асоцијације нација Југоисточне Азије (АСЕАН).
Међусобне несугласице
Ово је битно стога што је влада бившег филипинског председника, либерала Бењина Акина трећег, који се на челу државе налазио од 2010. до 2016, упустила у судски процес пред Међународним арбитражним судом у Хагу, сматра се, у доброј мери на наговор Вашингтона. Наиме, Манила је поднела захтев за арбитражу на основу Конвенције Уједињених нација о праву мора након кризе на коралном гребену Скарборо 2012, када је филипинска морнарица задржала осам кинеских рибарских бродова и покушала да ухапси њихову посаду због незаконитог лова у водама око њега, на око 220 километара од филипинског острва Лузон.
Тада су, међутим, у помоћ рибарима притекли патролни бродови Кинеске обалске страже, након чега су у острвској држави од 108 милиона становника избили антикинески протести уз позиве на бојкот робе увезене из најмногољудније земље света. Пекинг је на то одговорио забраном увоза филипинског воће и рибе, те укидањем групних тура за посету бившој шпанској и америчкој колонији.
Филипини су у јулу 2016. однели победу у спору пред трибуналом у Хагу на којем кинески правници нису учествовали јер је Пекинг заузео став да су спорне територије у Јужном кинеском мору, које укључују и острва Спратли, његове и да Арбитражни суд стога није надлежан.
Ипак, тада новоизабрани филипински председник Родриго Дутерте, у жељи да умањи ослањање државе на Вашингтон и привуче крупни кинески капитал за свој колосални план изградње саобраћајне и енергетске инфраструктуре, решио је да одлуку хашког суда по којој позивање Кине на историјско право над спорном акваторијом нема правне основе "стави у фиоку" како би отворио пут за политичко и економско зближавање с Кином.
Берићетна посета Пекингу
Након повратка у Манилу, у обраћању државном врху и парламентарној делегацији своје земље, председник Маркос је изјавио да се са кинеским домаћинима сагласио да су односи између две државе све зрелији и да оне неће дозволити да разлике у вези спорних територија омету плодоносну сарадњу у другим областима.
Он је саопштио да су две стране постигле договор о успостављању врућих линија на разним нивоима како би се избегла опасност од "неспоразума и погрешних процена" које би могле довести до сукоба у спорним морским пространствима.
Маркос млађи је, такође, истакао да је "председнику Сију нагласио да његова влада намерава да води независну спољну политику."
Мада то јесте одступање од политике његовог претходника Дутертеа који је заговарао отклон од САД и зближавање с Кином, у контексту чињенице да се режим Маркоса старијег, који је владао Филипинима пуне две деценије од средине шездесетих до средине осамдесетих, свестрано и потпуно ослањао на Вашингтон, та изјава се, скупа са поменутим инсистирањем да територијални спор између његове државе и Кине треба бити решен без мешања Вашингтона, може схватити као једна врста обећања млађег Маркоса да се Филипини за време трајања његове владе неће ставити на страну Вашингтона у геополитичком сукобљавању САД и Кине у азијско-пацифичком региону.
Председник Фердинанд Маркос млађи је рекао и да је Кина пристала да ублажи проблем великог дефицита Филипина у међусобној размени тако што ће повећати увоз пољопривредних производа, нарочито воћа и пиринча, из те католичке земље и додао да су настављени преговори по питању експлоатације нафте и гаса, соларне и еолске, па чак и нуклеарне енергије.
Највеће задовољство за њега и његову државу представља чињеница да је кинеска пословна делегација са којом се сусрео у Пекингу представила инвестиционе планове за улагање у обновљиве изворе енергије, експлоатацију никла, изградњу фабрика батерија и акумулатора и електричних возила на Филипинима, укупне вредности од 22,8 милијарди америчких долара, као и планове за увоз филипинских производа вредне око две милијарде.
Председник Маркос млађи позвао је свог кинеског колегу да посети Манилу и изразио и наду да ће такво јачање веза између две земље омогућити продубљивање економског партнерства, које би онда могло да послужи и као "основа за решавање несугласица између две државе какве год оне биле".
Судећи по величини кинеског пакета инвестиција које је Маркосова влада обезбедила пред и током његове посете Пекингу, чини се да је већ у току превладавање једне од тих несугласица - проблема стопирања и поништавања кинеских инвестиција у инфраструктуру која се налази у близини база филипинске армије које служе и као логистичка упоришта америчких снага ( Отпор филипинске војске зауставио кинеске инвестиције тешке десетине милијарди долара). И мада територијални спор вероватно неће бити решен у скоријој будућности, сигурно је да је сусрет лидера две земље у Пекингу допринео ублажавању тензија.
Коментари