Рим, град сa највише бескућника у Италији

Рим је град са највише бескућника у Италији, резултат је истраживања Италијанског института за статистику. У Италији живи 96.197 регистрованих бескућника, а од њих чак 22.000 (23 процента) управо у главном граду, објавио је тај институт.

Тешко је дати тачну процену обзиром да велики број тих особа нема личну карту, не иде у градске кухиње и преноћишта, тако да им је тешко ући у траг и регистровати их. 

У Риму, без обзира на тако велики број бескућника, места која су намењена за њихово збрињавање је мало, свега 3.000. Влада је претходних година повећала број кревета који могу да користе особе без фиксног боравишта током ноћи за 330, а до 2026. се очекује да ће тај број бити до 1.000 кревета.

Странци чине 38 процената бескућника, а половина њих долази из Африке. Највише је мушкараца око 40 година или 45 када су у питању Италијани. У Напуљу је највећи број бескућника женског пола.

Највише бескућника после Рима, у Италији живи у Милану – 9 одсто, Напуљу – 7, Торину – 4,6, Ђенови – 3 и Фођи – 3,7 процената. Остали градови са великим бројем особа без дома су Трст, Ређо Емилија, Болоња, Алесандрија, Комо, Савона, Венеција, Бреша, Марсала, Катанија, Сасари и Каљари.

Прошле године у Италији живот преминуло је 367 бескућника и у великом броју случајева њихов идентитет није утврђен. Последња жртва је Украјинка која је у Италији, тачније у Пизи, обављала посао неговатељице и у очекивању новог посла није имала где да живи тако да се нашла на улици на којој је и изгубила живот последњих дана 2022. године.

Пре неколико дана бескућник од 24 године пољског порекла ухапшен је у Милану након што је на железничкој станици Термини у Риму, неколико пута убо ножем девојку која је стајала испред машине за куповину карата за метро.

Многи бескућници због ковида и кризе 

Ковид и економска криза (повећање рачуна за гас и струју и инфлација) довели су до тога да многи људи нису више у стању да плаћају кредит за стан или рату за изнајмљивање те се од данас до сутра нађу у ситуацији да немају где нити од чега да живе.

"Често се ради о особама које су до скоро имале породицу, а онда су се развели. Ради се, такође, о особама које су у животу имале низ проблема који су се у једном моменту нагомилали или дође до класичне капи која прелива чашу попут неке болести, губитка посла или развода. Људи прво почну да спавају у колима, затим падну у депресију и разболе се. На тај начин се уђе у један негативни циклус живота који погађа све аспекте и из кога је тешко изаћи", изјавио је доктор Микеле Ферарис из Италијанске федерације особа које живе на улици.

Додао је и да те особе најчешће губе живот не због хладноће, како се често мисли, већ због драматичних разлога: многе згази воз, аутомобил или трамвај, неки падну у реку, дакле многи изгубе живот у ситуацијама у којима би се тешко нашли да не живе као бескућници.

"Наравно, зими ови људи умиру и од хладноће и ми имамо тзв. 'планове за зиму' не би ли лимитирали ове трагедије. То су интервентне мере социјалних радника и удружења за помоћ бескућницима, а то значи да се у школама, теретанама и у другим великим просторима направе спаваонице у којима те особе проналазе смештај за време зиме", истакао је Ферарис.

У Италији живи 5,6 милиона људи у апсолутном сиромаштву од којих је 1,4 милиона малолетника.