Шта ако у Немачкој буде преко 90 милиона људи

Готово све бранше у Немачкој јадикују због мањка радника. Одакле ће доћи хитно потребна радна снага? То је "централно питање" за будућност Немачке, оцењује агенција Ројтерс.

Страховања су подгрејана тиме што наредних година у пензију одлази бројчано јака генерација бејби-бумера. Немачкој недостају десетине хиљада неговатеља, наставника, мајстора, стручњака свих врста...

Од тог питања зависи и сигурност пензија. Ројтерс као битне шрафове у могућем решењу наводи више усељавања, већи наталитет, и већи удео становништва који ради. Свим тиме се на неки начин бави Влада у Берлину.

"Нова ера" у демографском развоју

"Демографска промена ће се наставити", каже Ања Пил, председавајућа Удружења немачких пензионих осигурања.

"Али искуства претходних деценија нас уче да су прилагођавања могућа."

Тренутно у Немачкој живи 84 милиона људи. Савезни завод за статистику представио је сценарије према којима ће 2070. године Немачка имати између 70 и 95 милиона становника, зависно од наталитета и броје досељеника.

У "умереном" сценарију, статистичари рачунају са растом просечног броја деце по жени, дужим животним веком и више стотина хиљада усељеника годишње.

Прогнозе су далеко оптимистичније него када су последњи пут изнете 2018. године. Тада је Завод за статистику рачунао на највише 90,9 милиона становника кроз педесет година.

То је навело канцелара Олафа Шолца да прогласи "нову еру" у дебати о демографском развоју Немачке. Насупрот црним прогнозама о одумирању земље и све мање радника, Шолц сматра да је реална шанса да се до 2070. достигне 90 милиона становника.

Демографско јачање Немачке бацило би друкчије светло на питање пензија, али и на питање тржишта станова - где ће сви ти људи живети? Такође, променила би се и политичка статика у оквиру ЕУ.

Више радника, више и пензионера

Почетком ове године ће министар рада Хубертус Хајл (СПД) изаћи са нацртом закона о усељавању стручне радне снаге. Већ прошлогодишњи број запослених - са преко 45 милиона рекордан за Немачку - заснован је у великој мери на досељавању радника.

Од броја запослених, то јест обвезника зависе и пензиони фондови који су протеклу годину такође завршили у масном плусу. Додуше, делом зато што је корона покосила многе пензионере па су издаци смањени.

Статистичари очекују да ће кроз десетак година бити више од двадесет милиона старијих од 67 година - дакле пензионера, уколико се граница за одлазак у пензију не повиси. Већ данас на 100 људи у годинама за рад долази 35 људи у доби за пензију.

 Како обезбедити пензије?

 Није за сада јасно како Шолцова Влада намерава да спречи стални раст овог процента. Ројтерс подсећа да је Влада спремила десет милијарди евра које би државно пензионо осигурање дугорочно инвестирало у акције и тако добило паре са каматом. Али, како оцењује агенција, та сума је мајушна - годишње пензиони фонд мора да исплати 340 милијарди евра пензија.

С друге стране, посебно су Социјалдемократе ишле у прошлу кампању с обећањем да ће ниво пензија остати стабилан у односу на развој плата. Циља се да пензије не буду мање од 48 одсто просечне зараде. И тиме би Влада требало да се позабави ове године.

Све већи број људи у земљи - посебно старијих - мења и стамбене прилике. Но Влада није ни близу да оствари план према којем сваке године треба градити 400.000 станова више.

„Збиља, ове године нећемо достићи 400.000", рекла је министарка грађевинарства Клара Гејвиц (СПД).

На тржишту где кирије и цене некретнина иду у небеса, тако се већ итекако осетио долазак око милион украјинских избеглица током прошле године.

 "Усисивач" за радну снагу из ЕУ и са Балкана

Према уговору из Нице који важи од 2003, земље са више становника имају пропорционално посланика у Европском парламенту и тиме више утицаја.

Ако се демографске прогнозе остваре, онда би наспрам 90 милиона људи у Немачкој могло да буде свега 35 милиона људи у Пољској.

К томе, ако немачка економија остане атрактивна, деловаће као "усисивач" за радну снагу из других земаља ЕУ и са Западног Балкана, оцењује Ројтерс. А то само појачава проблеме.