Реформа УН поново на столу – ко би да мења крхки баланс моћи у Савету безбедности

До Генералне скупштине Уједињених нација, сведочи генерали секретар светске организације Антонио Гутерес, стигао је јасан сигнал из Вашингтона и Москве да се залажу се за проширење броја сталних чланица Савета безбедности. 

Антонио Гутерес сматра да сада има простора за много озбиљнију дискусију у вези са реформом Савета безбедности.

"Верујем да је могућност проширења Савета безбедности озбиљно на столу. Француска и Велика Британија су раније дале предлог да се ограничи употреба вета. Али остајем песимиста да је употреба вета озбиљно доведена у питање", рекао је Гутерес.

Савет има пет сталних чланица које потичу од победница после Другог светског рата - Кину, Француску, Руску Федерацију, Уједињено Краљевство, Сједињене Америчке Државе.

Осталих десет бира Генерална скупштина на период од две године. Реформе се предлажу већ деценијама. Истина, предлог стиже са истих адреса, декларативно, ипак без конкретних корака.

Доцент Факултета политичких наука Универзитета у Београду Марко Дашић каже да изјаву Антонија Гутереса узима са великом резервом, нарочито у савременом геополитичком контексту који, како каже, није пријатељски настројен према евентуалном консензусу Американаца и Руса, односно свих чланица Савета безбедности.

Можда се као најзначајнији план промена у УН тумачи онај који је дошао од некадашњег генералног секретара Кофија Анана.

Како је тада оцењено – Анан је чврсто био решен да пре краја другог мандата светску организацију остави у бољем стању од оног у каквом ју је крајем деведесетих наследио од Бутроса Бутроса Галија. И после седамнаест година – на столу иста тема.

Министар спољних послова Ивица Дачић не очекује да се таква одлука може донети у скоријем периоду, уколико се, како каже, поштује начин на који се доносе одлуке у Уједињеним нацијама.

"То се може десити једино уколико дође до неке поновне прекомпозиције читаве организације, одузимања права гласа појединим државама, што би угрозило постојање саме организације", каже Дачић.

Рат у Украјини подгрејао тему реформе организације

Десет месеци рата у Украјини недвосмислено су подгрејале тему реформе организације на Ист Риверу. На 77. седници генералне скупштине УН Кијев, Вашингтон и Брисел били су директни – Русији треба ускратити чланство у СБ УН.

Михајло Вучић са Института за међународну политику и привреду сматра потпуно нереалним иницијативу да се Русија избаци из Савета безбедности.

Подсећа да Кијев инсистира на томе да je Русија, од када је извршила агресију на суверену територију друге државе чланице, по међународном праву, престала да испуњава услове да буде стална чланица Савета безбедности.

"Потпуно је нереално да Русија изгуби свој статус у Савету безбедности. То не би био реформски него би то био револуционарни процес. Мислим да међународни систем није спреман за потрес такве врсте. То се само налази на списку лепих жеља Володимира Зеленског", каже Марко Дашић.

Ако се легалност и легитимност међународнг система базира на систему УН, чланице Савета безбедности ће право вета љубоморно чувати, уверен је Марко Дашић.