Берлин и Варшава – међусобне оптужбе за антинемачку и антипољску политику

Десетогодишња девојчица стоји на позорници културног центра у Доброђењу. То место се на немачком зове Гутентаг и налази се у Опољском војводству на југу Пољске. Девојчица стидљиво, на немачком, с јасним пољским нагласком, пева дечју песмицу "Имам малог папагаја".

Већина припадника немачке мањине у Пољској, њих око 30.000, живи у региону око града Ополеа - на немачком Опелна. А у Доброђењу, односно Гутентагу, данас се одржава Фестивал песама на немачком језику. Многа деца која учествују на тој смотри припадају немачкој мањини у Пољској.

У публици седи и аплаудира и Рафал Бартек. "Важно је да се овде задржи немачки језик, каже Батек, председник Савеза немачких социјално-културних удружења у Пољској. Он је практично портпарол немачке мањине. Тек након укидања Народне Републике Пољске, пре више од двадесет година, немачка заједница поново је могла званично да негује своју културу и језик.

Црно-бела политика пољске владе

Бартек међутим страхује да би много од онога што се до сада урадило постићи могло поново да буде изгубљено. Истина је, каже, да је заједничка Европа умногоме зближила становништво и народе, али "тренутно доживљавамо веома критичну фазу у којој се политичари, посебно овде у Пољској, опет играју са аверзијом према Немачкој утемељеној на предрасудама", каже Бартек.

"Црно-бела политика" - тако Бартек описује стил пољске владе који подразумева да је увек потребан неки кривац. Тренутно су то, нажалост, Немци. У Пољској је у току предизборна кампања у којој се на Немачку као непријатеља, а тиме и на Немце у Пољској, усредсредио пре свих председник владајуће странке ПиС, Јарослав Качински.

Током једног наступа крајем новембра у оквиру предизборне кампање, Качински је тако изјавио да њему годинама нико није веровао, али да Немачка планира уједињену Европу под немачким вођством: "Главна држава би била Немачка, иза ње можда Француска и Холандија, док би друге државе требало једноставно њима да буду подређене."

Међу њима и Пољска - а Качињски каже да је то стари концепт Немачке за централну Европу. Немачка као надмоћни непријатељ - та политика има веома практичне последице, и то не само када је реч о спољној политици.

У основној школи у селу Дебска Кужниа, на око 15 километара од Ополеа, труде се да некако одрже наставу, упркос недостатку средстава из Варшаве. "За овдашњу децу језик је до њиховог идентитета", каже директорка школе Кристина Јакучек: "Та деца имају историјом обликоване културне везе са Немачком."

Због тога је, додаје, важно да познају и очувају своју традицију и обичаје. "Уколико би ова деца престала да уче немачки, она би остала без сопствених корена." Директорка је у свом досадашњем раду за добробит заједнице имала и успеха - власти сада издвајају средства за недостајућа два часа током једне седмице.

Захтев за већим издвајањима за Пољаке у Немачкој

У Варшави се разлог смањења издвајања средстава за немачку заједницу оправдава тиме што влада у Берлину премало чини за пољску заједницу у Немачкој. Из немачке владе то објашњавају тиме да су Пољаци имигрантска група, а не национална мањина у формалном смислу.

Ипак, притисак из Пољске имао је ефекта: Бундестаг је у буџету за 2023. одобрио да се обезбеди милион ера, а за наредне две године по два милиона евра за наставу пољског језика за децу имиграната. До сада је новац за то долазио из савезних покрајина.

Наставак притисака из Пољске

Истовремено, пет милиона евра из савезног немачког буџета ићи ће немачкој мањини у Пољској за организовање наставе немачког језика. Но, то не ублажава реакције пољске странке ПиС. Пре десетак дана, пољски министар образовања Чарнек истакао је да Пољска издваја 50 милиона евра годишње за наставу немачког као матерњег језика. И тек када Немачка повећа своја издвајања за учење пољског језика на приближан износ, Варшава ће поново у потпуности да финансира часове немачког.

За Рафала Бартека ситуација је драматична. Немци у Пољској су, сматра, инструментализовани. "Ми смо узети за таоце ове антинемачке политике, која се односи на Немце у Берлину, а не на нас. Но, ми смо њене жртве - у овом случају деца."