Због енергетске кризе и Британци се враћају угљу

Велика Британија ових дана бележи најниже температуре у последњих 12 година. Са хладноћом расте и забринутост за енергетску стабилност земље.

Пометњи доприноси и вест да је, упркос амбицији да потрошњу фосилних горива сведе на нулу до 2050. године, влада дала зелено светло за отварање првог угљенокопа у последње три деценије.

"Није реч о предлогу који се тиче енергетског сектора. Наша стратегија ка нултој потрошњи фосилних горива не оставља места за угаљ у производњи енергије, због чега га избацујемо из употребе у фазама закључно са 2024. годином. Удео угља у нашој производњи енергије значајно је опао у последњих неколико година. 2012. године од њега смо добијали скоро 40 одсто енергије. Сада мање од два процента", каже Мајкл Гоув, британски министар за стамбена питања и равноправност области и заједница.

Угаљ ће се користити у производњи челика и махом извозити, тврди влада. Еколози упозоравају да је та иницијатива закаснила, а технологија застарела, непрофитабилна и политички штетна.

"Рудник нарушава наш глобални еколошки кредибилитет. Бројне земље могу да нам замере хипокризију", каже Џес Ралсон, аналитичарка Јединице за прикупљање података о енергетици и клими.

Многи рецепт за еколошку енергетску независност виде у развоју атомских централа. Изградња нуклеарне електране у градићу Хинкли у самом епицентру Енглеске, највећи је пројекат у Европи.

Британија је очекивала да од 2027. године чак 7 одсто струје добија из Хинклија. Но, буџет од тридесет милијарди фунти премашен је за додатних осам милијарди, а радови касне због пандемије.

"Закаснили смо са нуклеарном енергијом. Њен развој не може да нам помогне да решимо ни енергетску, ни климатску кризу. За тако нешто потребно је око 20 година", каже Пол Дорфман, истраживач Универзитета у Сасексу.

За то време "Шел" и "Бритиш петролеум" бележе рекордне профите од производње фосилних горива. Влада је, под притиском опозиције, решила да им завуче руку у џеп и попуни рупу у државном буџету.

"Од 1. јануара до 28. марта, повећаћемо порез на добит од производње енергената са 25 на 35 процената. Структура нашег енергетског тржишта ствара простор за профит од производње чисте електричне енергије. Зато од 1. јануара уводимо привремени порез на ту врсту профита, од 40 одсто. Те две мере донеће буџету 14 милијарди фунти наредне године", рекао је Џереми Хант, министар финансија Велике Британије.

Ко плаћа цех 

Аналитичари упозоравају да ће цех на крају платити грађани. Цене струје и гаса на мало заштићене су до првог априла. Грађани су добили и неколико једнократних бесповратних енергетских зајмова. Они, најугроженији, ни уз постојеће субвенције немају за грејање.

"Још нисмо укључили грејање. Покривамо се ћебадима. Користимо термосе. Поподне пијемо врућ чај и једемо супу. Ако време дозвољава, у крајњој нужди одемо до тржног центра да се угрејемо", каже Тиругнамам Сурешан, грађанин са инвалидитетом.

На пролеће следи прави судар са реалношћу. Очекује се да дуг за неплаћене рачуне нарасте на скоро две милијарде фунти до лета. Тиме енергетска несигурност неминовно прераста у политичку.