Лудо и опасно: Ко је то планирао државни удар у Немачкој

Чак је и међу окупљенима на такозваном Ворлдвебфоруму у Цириху, пре три године почело комешање кад се микрофона дочепао "принц" Хајнрих XIII Ројс и почео да сриче говор написан на енглеском.

Говорио је да СР Немачка није суверена држава, него је и даље окупациона зона под контролом савезника. Немачка за њега није држава него нешто попут компаније, и тако се њоме и управља. Све је то одавно познато из идеологије такозваних "Грађана Рајха".

Да ли је то све лудирање? Наравно да јесте. Али, проблем је само што ови људи збиља верују у оно што говоре.

Служба за заштиту уставног поретка процењује да око 21.000 људи у Немачкој припада тој сцени и верује у ове тезе. Најрадикалнији проглашавају "самоуправу" по систему – пошто Немачка није држава, онда сам ја држава.

Не плаћају порез, или не стају кад их заустављају саобраћајци. И то се углавном заврши без већих инцидената, али не увек.

Можда луди, али и наоружани

Та група није јединствена, али се сматра опасном. Многи од њих имају дозволу за држање наоружања, ловачког или спортског. Службе су до сада поништиле преко хиљаду таквих дозвола кад су дознале да се неко броји у "Грађане Рајха", али верује се да их је још око петсто наоружано. 

И заплена оружја је пикантан задатак. Тако је 2016. Волфганг П. у баварском месташцу Георгенснгмниду пуцао на полицију и убио једног полицајца. Слично се десило овог априла у Баден-Виртембергу. Службе верују да је око две хиљаде "Грађана Рајха" склоно насиљу.

Још је опасније кад се, као у овој шареној екипи која је снивала државни удар у Немачкој, ту нађу и војници или бивши војници из специјалних јединица.

Тако је и несуђени њемачки монарх рачунао на војну помоћ бившег пуковника Максимилијана Едера из специјалних јединица војске. Пензионер Едер је годинама постајао све радикалнији, а "прославио" се током протеста против корона-мера када је рекао да би специјалне јединице требало да оду у Берлин и раскрсте са политичарима који воде земљу.

То су били заштитници Устава?

У том друштву се нашао и Ридигер вон П. и верује се да је уз "принца" он био и на самом челу завереника. Он је чак био заповедник батаљона падобранаца у Бундесверу, а нечасно је отпуштен из војске кад је откривено да је крао и продавао оружје.

Истрага планирања државног удара довела је и до сумње у једног активног припадника специјалних јединица. Ту је и бивши полицајац Михаел Ф. који је суспендован из полиције не само јер је активно учествовао у протестима против корона-мера, већ је тамо изводио нацистички поздрав.

Ови случајеви постављају и питање како је могуће да су о свргавању власти снивале и особе које су положиле заклетву да ће чувати уставни поредак ове земље. Они су знали са оружјем јер су прошли врхунску обуку у војсци или полицији.

То је и Бундесверу постало јасно код скандала с неонацистима у његовим редовима тако да од 2017. сви који желе обући униформу пролазе безбедносну проверу. Она сада обухвата и евентуалну склоност екстремним гледиштима и насиљу.

Од овог октобра је уведена још строжа провера свих који желе у неку од специјалних јединица. Али и њемачка војска је свесна да је тешко проверавати и бивше, односно војнике резервног састава.

Само да је против државе

У групи коју је наводно окупио несуђени регент Хајнрих XIII Ројс – у његовом замку у Тирингији је наводно планиран државни удар - било је и разних других десничара, антиваксера, езотерика, носталгичара за ДДР-ом.

Како ли су се они уопште окупили? И да ли су стварно веровали да њих пар десетина може да преузме власт у земљи од преко осамдесет милиона становника?

На то је много теже дати одговор. Може се претпоставити да су се окупили личним познанствима, а да је онда њихова решеност расла као грудва која се закотрља низ брег. Службе су сличну радикализацију приметиле и међу онима који су протестовали против корона-мера - на тим понекад масовним протестима свакако је било и много обичних грађана, који нису на уму имали никакво рушење државе. 

Али, да ли су стварно веровали да ће успети?

Већ су читава истраживања и књиге писани на тему "групног мишљења" (Group think) – како људи у  затвореној групи слушају само једни друге, не износе став супротан ономе што мисле да већина мисли, и онда постају све уверенији у ставове групе. То се видело и током удара на Капитол у Вашингтону.

У данашњем свету друштвених мрежа људи често пишу и читају само оно што пишу особе сличних уверења јер су сви други "под контролом". Тако се ствара уверење да заправо "сви" мисле онако како они мисле – али се не усуђују рећи због страха. Али кад буде освојен Бундестаг и они преузму власт, свима ће се "отворити очи" и пашће на колена пред немачким принцем.

Није смешно

Све заједно узевши, више ништа није смешно. По процени Службе за заштиту уставног поретка о овом уротничком покушају, "ова откривена мрежа је типичан пример стварања нове мешовите групе особа склоних насиљу у којој се стапа и идеологија 'грађана Reicha' и теорије завера из подручја неповерења према институцијама државе и екстремне деснице", пише директор Службе Томас Халденванг.

Немачка држава – иако уротници не верују да она уопште постоји – свим оптуженима у истражном затвору сад мора да докаже уроту за коју су оптужени. Иако тешко да би државни удар био успешан, могуће је да би било жртава и велике штете. Процес би могао да потраје .