Немачка: Да ли је могућа општа забрана депортације Иранаца

С обзиром на ситуацију у Ирану, поједине немачке покрајине већ су одлучиле да обуставе депортације: Доња Саксонија, Северна Рајна-Вестфалија, Шлезвиг-Холштајн, као и Бремен и Мекленбург-Предња Померанија. Министарка Фезер позвала је и друге покрајине да следе њихов пример. Министар унутрашњих послова Доње Саксоније, Борис Писторијус, на конференцији жели да предложи колегама из других савезних покрајина да се уведе општа забрана депортација иранских држављана.

"Ситуација са људским правима је катастрофална и сваким даном је све драматичнија", изјавио је Писторијус.

Исто захтева и министарка за интеграцију и равноправност Шлезвиг Холштајна, Амината Туре (Зелени).

„Људи из Ирана који овде живе су очајни", рекла је Туре недавно у покрајинском парламенту у Килу. Њихове "изазове у вези с дозволом боравка" требало би заједнички да размотре влада и савезне покрајине". Политичарка Зелених сматра да је једино могуће решење - генерална забрана депортација.

Линдхолц: "Нема бесплатних карата" за преступнике

Али, с тим се не слажу сви. Отпор долази из неколико покрајина које предводе Демохришћани (ЦДУ или баварска ЦСУ), као и од демохришћанских посланика у Бундестагу. Политичарка Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) Андреа Линдхолц објашњава за DW зашто се не слаже с тим плановима.

"Критички гледам на општу забрану депортације, јер би од тога могли да профитирају и криминалци и преступници. (...) Никога не би требало доводити у животну опасност, али бесплатних карата не би требало да буде."

Баварска, на пример, не жели да се одустане од депортације оних који су починили кривична дела. Слично се може чути и из Саксоније, коју такође предводе Демохришћани. Страначки колега Андрее Линдхолц у Бундестагу, Кристоф де Врис, у писаном саопштењу за DW наводи да "процена индивидуалног ризика за потражиоце азила у случају депортације већ игра одлучујућу улогу у процедурама за добијање азила, без да је донета одлука о генералној забрани депортације." Тако да "опозиционари, жене и хомосексуалци не морају да страхују од депортације."

Али, за "људе који су у Немачку илегално ушли из економских разлога", депортација мора бити могућа, исто као и за криминалце.

"У случају опште забране, у Иран на пример не би могао да буде депортован заменик шефа Исламског центра у Хамбургу (ИЗХ). Та особа имала је контакте са терористичким групама и нема чега да се плаши у Ирану, јер ИЗХ налоге добија директно од тамошњег режима", наглашава Врис.

"Про азил": депортованима прети мучење

Док демохришћански политичари од Министарства спољних послова траже нови извештај о ситуацији у Ирану, који би био основа за доношење одлуке о депортацији, организације за помоћ избеглицама сматрају да су информације о ситуацији у Ирану довољне да би се већ сада решило то питање.

Организација "Про азил" за DW оцењује: "У случају депортације у земљу мучења као што је Иран, Немачка, према нашем мишљењу, не може да да гаранцију да мучења неће бити."

У случају депортације Немачка мора бити у могућности то да гарантује. "Про азил" такође не види простор за изузетке: "То људско право је универзално. (...) То значи да се односи и на криминалце и на преступнике." Свако ко у Немачкој почини злочин, ту треба и да буде изведен пред суд и кажњен.

Исто оцењује и организација "Амнести интернешенал", која у писменом одговору на упит DW наводи: "Не мислимо да су изузеци од опште забране депортације оправдани. Забрана депортације се у суштини односи на све људе."

Тренутно готово да нема депортација Иранаца

Али, о колико великом броју људи је реч? Према подацима Министарства унутрашњих послова из октобра, у Немачкој живи скоро 12.000 Иранки и Иранаца који би требало да напусте земљу.

Међутим, у првих шест месеци ове године депортована је само 31 особа. У читавој 2021. години депортовано је 28 особа, углавном они који су починили кривична дела. Према наводима Министарства унутрашњих послова, те депортације су у принципу и даље могуће, али постоје веома велике препреке.

Из Доње Саксоније, која се залаже за општу забрану депортација, у Иран су за две године депортована само двојица мушкараца, а из Берлина, града који има статус покрајине, 2020, 2021. и 2022. није депортована ниједна особа.

Европско решење тешко могуће?

Али за "Про азил" то није одлучујуће. Та организација се није ослањала на иницијативу савезне министарке унутрашњих послове Ненси Фезер, него је још у октобру захтевала: "Савезне покрајине треба саме нешто да предузму, а не да чекају савезну владу." Покрајине би на конференцији министара унутрашњих послова требало да донесу одлуку о забрани депортација.

С друге стране, демохришћанска политичарка Андреа Линдхолц (ЦДУ) нада se заједничком, европском решењу: "Од помоћи би било када би се савезна влада заложила за јединствен, координисан приступ држава ЕУ. До сада то није урадила и сматрам да је то погрешно."

Али заједничко европско решење везано за закон о азилу и право боравка је тешко. Нејасно је и шта ће немачки министри унутрашњих послова одлучити када је реч о генералној забрани депортације Иранаца.