Да ли је литијум заслужан за отопљавање односа између Аустралије и Кине

Кинески председник Си Ђинпинг и аустралијски премијер Ентони Албанезе састали су се 15. новембра на Балију током трајања конференције "Г-20", а Канбера, у којој сада државом управљају његови лабуристи, изразила је жељу да се односи између две земље поправе, јављају медији у Источној Азији.

Реч је o првом сусрету лидера двеју земаља у последњих пет година, који је, несумњиво, уприличен и захваљујући томе што се у континенту-држави у мају ове године променила власт.

Током четири године владе бившег премијера, либерала Скота Морисона, политичко и економско трвење између Аустралије и Кине достигло је размере упоредиве с Хладним ратом. Обе државе су као шпијуне хапсиле и протеривале држављане оне друге, те једна другој уводиле економске санкције - Аустралија је забрањивала кинеске инвестиције и куповине у области телекомуникација и инфраструктуре, док је Кина узвраћала уводећи високе царине и ограничења на увоз аустралијских пољопривредних производа и постављајући препреке за туристичко путовање и студирање у држави на јужној полулопти (РТС :: Висока цена верности Вашингтону, трвење са Кином Аустралију може скупо да кошта).

Усијање су изазвале Морисонове оптужбе о одговорности Пекинга за избијање пандемије ковида-19, правдање наоружавања у износу од чак 270 милијарди аустралијских долара претњом из Пекинга и нарочито приступање Аустралије, која је већ била конституент четвоространог војно-политичког савеза усмереног на зауздавање раста кинеске војне и политичке моћи у Индо-Пацифику "Квадрилатерални форум за дијалог о безбедности", у нови геополитички савез са Вашингтоном и Лондоном посвећен парирању Кини "АУКУС".

Прва велика одлука у склопу тог савеза био је договор о изградњи осам скупих подморница на нуклеарни погон за потребе аустралијске морнарице, које би патролирале широм западног и јужног Пацифика (укључујући ту и Јужно кинеско море на које Пекинг полаже право) као подршка америчким снагама и противтежа растућој кинеској војној моћи (РТС :: Куда иде Канбера, ново заоштравање односа Аустралије и Кине)

Литијум као фактор зближавања

Иза приближавања које је остварено кроз састанак два лидера на Балију, сматрају поједини аналитичари у азијско-пацифичком региону, важан фактор је комплементарност две привреде када је у питању литијум. С обзиром на брзо ширење аутомобила на електрични погон, литијум постаје есенцијална стратешка сировина која би могла да има значај какав је у протеклих сто година имала нафта.

Наиме, Кина је један од највећих светских произвођача електричних аутомобила и батерија за ту врсту возила - у прошлој години кинеске компаније на челу са "CATL" су произвеле 56 процената свих батерија за возила на чисто електрични погон. У најмногољуднијој земљи света ове године петина продатих возила ће бити електрична - њих око шест милиона.

Кинеске компаније попут "Nio", "BYD" и "Vuling", праве велике замахе у развоју и масовној производњи електричних возила, па се, рецимо, предвиђа да би до 2025. године друга економија света могла да у Европу извезе чак око 800.000 возила на електрични погон.

С друге стране, Аустралија ће, процењује тамошње министарство индустрије, у 2024. години произвести рекордних 820.000 тона литијума и на њему зарадити око девет и по милијарди долара. Та држава поседује око петину познатих резерви литијума у свету и захваљујући високој развијености рударства, односно, поодмаклој експлоатацији тог елемента којег називају "новом нафтом", тренутно држи преко 50 процената светског тржишта. Врло је битно то да ове године сваког месеца између 94 и 97 посто аустралијског извоза литијума одлази у Кину.

То, као и чињеница да око 40 одсто читавог аустралијског извоза отпада на најмногољуднију земљу света или то да је она већ четрнаест година највећи аустралијски трговински партнер, реалност је коју влада премијера Албанезеа, чини се, жели да уважи више од претходног режима. Претходници су наступали, може се рећи, превише самоуверено када су у питању разне врсте вербалних осуда на рачун Пекинга, јачање војног савеза са САД или дискурс о умањењу економске зависности од Кине.

И Пекинг, мада у његовој спољној трговини Аустралија укупно гледано заузима мали део од око четири процента, све више је заинтересован за нормализацију односа са Канбером јер кинеска предузећа имају значајан власнички удео у аустралијским рудницима литијума и новоуспостављеној заједничкој компанији за производњу соларних панела и акумулатора "Солуна".

Кини би погодовало ублажавање економских тензија с Аустралијом и због великог технолошког притиска који последњих месеци трпи од Вашингтона. Наиме, САД настоје да успоре и отежају економски развој Кине забраном извоза напредних чипова који садрже америчке технологије и компоненте без обзира на то у којој се земљи производе, проглашавањем литијума за стратешку сировину која потпада под одредбе Закона о одбрани и убеђивањем својих војно-политичких савезника да учине исто како би се подигао зид против кинеских инвестиција у пројекте у вези литијума.

Чипови и литијум од суштинске су важности за производњу електричних возила, компјутера, паметних телефона и других савремених уређаја, укључујући ту и оружје. Аустралија је, као вишедеценијски близак савезник САД и Велике Британије, сада несумњиво под притиском да огромне потенцијале које има када је у питању литијум у што већој мери ускрати Кини.

Зато је у интересу Пекинга да оконча бар део својих економских санкција против Аустралије и колико-толико нормализује односе са том државом да би заштитио своје инвестиције у области експлоатације и технолошке примене литијума у Аустралији.

Нарочито у светлу недавног немилог догађаја у Канади, где је влада кинеским предузећима одузела право које су легалним путем и по тржишним принципима стекле у тамошњим компанијама које раде с литијумом под изговором да је тај метал стратешка сировина од важности за националну безбедност (РТС :: Колац у срце глобализације и ветар у леђа великом рату).