Ђорђа Мелони под притиском јавности – "флерт са фашизмом" који италијанска премијерка одбацује

Дана 25. октобра, након симболичне предаје звонцета Марија Драгија, улогу премијера први пут у историји Италије преузела је једна жена, Ђорђа Мелони.

Странке десног центра – Италијанска браћа, Лига и Форца Италија – и званично су дошле на власт у земљи која је један од три оснивача Европске уније, али и вуче корене из фашизма па се зато шушка да је на власт у Италији дошла екстремна десница.

У години у којој се обележава стогодишњица Марша на Рим и доласка фашизма на власт у Италији, политиколози подвлаче да је уједињена Европа зид против диктатуре.

Са друге стране, Шведска, Пољска и Мађарска поздрављају победу Ђорђе Мелони, разлог је јачање националиста и суверениста, што је обрадовало и шпански Вокс као и потпредседницу Алетернативе за Немачку Беатрикс фон Шторх.

"Флерт са фашизмом" Мелонијеве

Новинари у Италију у анализама истичу да председница Мелони "флертује са фашизмом" користи одређене речи и говорне обрте идеолошки обојене попут "домовина", "Бог", "породица", "нација", намерно је двосмислена када говори о мигрантима, очувању суверенитета, мултикултурализму и промоцији конзервативне "породичне традиције".

Прва жена на месту председника Владе Италије не жели да је зову премијерка, већ премијер или једноставно Ђорђа, а у видеу-запису на свом Фејсбук налогу, на четири језика је изјавила да је оно што јавност о њој говори није тачно, а у првом обраћању у Дому посланика је нагласила да се десница данас потпуно ограђује од расних закона и фашистичке диктатуре.

"Упркос оркестрираним нападима на мене, никада нисам имала симпатије према недемократским режимима, па самим тим ни према фашизму. Расне законе из 1938. одувек сам сматрала највећом срамотом Италије, која је заувек обележила наш народ, зато се данашња десница потпуно ограђује од расних закона и фашистичке диктатуре", истакла је Ђорђа Мелони.

Носталгија ка фашизму и удружења која га промовишу

Да фашизам није искорењен из италијанског друштва сматра једна професорка из Падове заједно са антифашистичким удружењима у Италији, као пример узима продају вина са ликом Хитлера или Мусолинија, кукасте крстове на зидовима, али и толерисање таквог понашања за шта су одговорне институције и десница.

Ђак који је урезао кукасти крст и реченице антисемитске садржине на катедру па после тога ударио наставницу у око, суспендован је из школе на годину дана. И мада у Италији постоје закони којима се забрањује величање фашизма, ретко се примењују.

У земљи слободно раде многа фашистичка удружења попут Форца Нуове, Каса Паунд или Леалта ационе, који поседују кафиће, радио-станицу као и апликацију за паментне телефоне.

У градићу Предапио око четири хиљаде људи учествовало је у комеморативном маршу поводом 100 година од рођења фашизма, а осам учесника је под истрагом због фашистичког поздрава.

Ако говоримо о фашизму као о феномену који се храни репресијом, мржњом и нетрпељивошћу као и мањком толеранције према националној, етничкој и сексуалној различитости, он свакако није нестао, чак је врло јак и има корене у данашњој десници.

Са друге стране, антифашизам који подразумева борбу за слободу, за прихватање странаца и борбу за једнакост свих грађана, све више слаби, што је предуслов за рађање модерног фашизма.