Немачка у потрази за партнерима у југоисточној Азији

Никада се до сада није десило да и канцелар и вицеканцелар Немачке отпутују у исто време у Сингапур.

"Морамо да реорганизујемо нашу трговинску политику", рекао је протеклог викенда вицеканцелар и министар привреде Роберт Хабек (Зелени) на Азијско-пацифичкој конференцији немачке привреде (АПК).

"Азијско-пацифички регион је много већи од Кине", додао је канцелар Олаф Шолц (СПД), који је такође учествовао на тој конференцији.

"Диверзификација" је популарна реч, њу су њих двојица стално понављали. Поред Кине, Немачка жели да пронађе нове партнере у Индо-Пацифику, региону који већ има много партнера у остатку света.

Због енергетске кризе и зависности од ауторитарне Кине, Немачкој су потребни нови партнери. То је већ формулисано 2020. у "Индо-Пацифичким смерницама", али њихова примена се развукла. Док су се Кина и САД годинама фокусирале на Индо-Пацифик, Немачка се до сада првенствено фокусирала на Кину. Поред тих политичких тешкаша, Немачка игра само споредну улогу.

Меркел је 12 пута путовала у Кину

Никада до сада немачки политичари нису били толико заинтересовани за југоисточну и источну Азију. Током својих шеснаест година на функцији канцеларке, Ангела Меркел је дванаест пута путовала у Кину, а само је по једном посетила Индонезију, Сингапур и Вијетнам. Али, ове године се ствари мењају.

У септембру је шест Јурофајтера из састава немачког ратног ваздухопловства први пут учествовало на међународним маневрима у Аустралији. Морнарица је претходно послала фрегату "Бајерн" на седмомесечно путовање у Азију. У јулу је министарка спољних послова Аналена Бербок посетила Палау, острвску државу у јужном Пацифику, и именовала специјалног изасланика за тај регион. Пре тога је присуствовала састанку министара спољних послова Г-20 у Индонезији, а затим је одлетела у Јапан. Почетком новембра председник Немачке Франк-Валтер Штајнмајер путовао је у Јапан и Јужну Кореју, зауставивши се прво у Сингапуру. Канцелар Шолц тренутно је на свом трећем путовању по Азији за једанаест месеци. У априлу је посетио Јапан, почетком новембра Пекинг, а сада је отпутовао у Вијетнам, па у Сингапур, на Азијско-пацифичку конференцију немачке привреде, па онда на самит Г-20 на Балију у Индонезији.

Преоријентација Немачке

"Потребне су нам друге земље, други партнери", рекао је вицеканцелар Хабек током викенда у Сингапуру. У одређеним критичним областима, додао је, не би требало дозволити једнострану зависност од Кине. Међутим, то не значи да је реч о економском одвајању од Кине, нагласили су у понедељак и Хабек и Шолц. "Диверзификација не значи раздвајање", рекао је канцелар. Иако Кина остаје "важан економски и трговински партнер", последњих година се ситуација значајно променила. „Наш политички и економски приступ то мора да одражава", рекао је Шолц.

Под Ангелом Меркел, Кина је постала најважнији трговински партнер Немачке. Али, откако је на власти Си Ђинпинг, Кина је постала агресивнија према спољном свету. Рат око Тајвана између Кине и САД довео би Немачку у тешку позицију, ако би морала да се одлучи за партнера у НАТО у случају евентуалног увођења санкција. Последице по немачку економију биле би далеко катастрофалније него у актуелној енергетској кризи. Зато се сада траже алтернативе у Индо-Пацифику.

"Глобална капија" уместо "Новог пута свиле"

Земље у региону већ имају много партнера: САД су снажан безбедносни партнер за земље попут Јапана, Аустралије и Јужне Кореје. Кина улаже у регион од 2013. у оквиру "Иницијативе појас и пут" (БРИ), познатије као "Нови пут свиле". У земљама попут Камбоџе, Тајланда, Индонезије и Шри Ланке, велики инфраструктурни пројекти финансирају се кинеским новцем.

Европска унија је тек децембра 2021. одговорила контраофанзивом: "Глобална капија" (Global Gateway) би требало да буде конкуренција "Новом путу свиле". Кроз њу би земље у развоју требало да се подржавају у изградњи инфраструктуре и дигитализацији. За ту намену до 2027. требало би да из приватних и државних извора буде издвојено око 300 милијарди евра. Пројекат, међутим, још није почео.

Прве мере

Немачка влада је 2020. објавила "Смернице о Индо-Пацифику" чији је циљ да се дугорочно ојача улога Немачке у региону. "Индо-пацифичка стратегија" ЕУ објављена је у септембру 2021. и вец́ је дала прве конкретне резултате.

Однос ЕУ-АСЕАН (Асоцијација нација југоисточне Азије) подигнут је на ниво стратешког партнерства, почеле су консултације о безбедносној политици са Јапаном и Аустралијом, а постоји и споразум ЕУ-АСЕАН о ваздушном саобраћају. Међутим, стагнирају многи планирани споразуми о слободној трговини у региону са земљама попут Индије и Индонезије.

Нова кинеска стратегија

Немачка влада је за средину следеће године најавила доношење важне "кинеске стратегије". У споразуму коалиционих партнера Кина је већ описана као "супарник система" и отворено је разматрано кршење људских права у тој земљи. Усклађивање та два документа биће балансирање на које Пекинг гледа са сумњом.

Вицеканцелар Хабек је на Азијско-пацифичкој конференцији немачке привреде непрестано понављао да би нова трговинска политика требало да буде "базирана на вредностима". Он жели сарадњу са земљама које теже социјалним стандардима, заштити климе и заштити мањина. Али, већина земаља југоисточне Азије не испуњава те стандарде или њима управљају аутократе. На пример Вијетнам, који је канцелар Шолц управо посетио, земља је под влашћу комуниста с рекордним бројем политичких затвореника. Због блиских веза са Русијом Вијетнам не осуђује рат у Украјини.