Поводом експлозија у Пољској, НАТО одговара: Сви за једног

"Ако се ради о члану 5 онда смо кристално јасни: бранићемо сваки центиметар територије НАТО-а." То је један портпарол америчког Министарства одбране изјавио након вести да је у Пољској, у близини границе са Украјином, дошло до експлозија непознатог узрока Портпарол Пентагона тиме се позвао на члан 5 Уговора о Северноатлантском савезу.

Он гласи: "Стране су сагласне да ће се оружани напад на једну или више њих у Европи или у Северној Америци сматрати нападом на све њих, и зато су сагласне да ће, у случају таквог оружаног напада, свака од њих, у остваривању права појединачне или колективне самоодбране признате чланом 51 Повеље Уједињених нација, помоћи страни или странама које су нападнуте, предузимајући одмах, појединачно и заједно са другим странама, мере које се сматрају потребним, укључујући и употребу оружане силе, ради успостављања или одржавања безбедности северноатлантског подручја."

Потребна једногласна одлука

Пољска би морала да саопшти НАТО-у какву реакцију сматра примереном и каква помоћ јој је потребна. Чланице НАТО-а би онда, свака за себе, одлучиле како ће да помогну. Нема аутоматске ескалације или аутоматског контранапада, у овом случају евентуално на Русију.

О активирању члана 5. чланице Савеза морају да донесу једногласну политичку одлуку.

Формулација да ће бити брањен сваки центиметар територије НАТО-а често се чула од почетка руског рата против Украјине. Случај експлозија у Пољској могао би да буде тест шта те изјаве заиста значе.

До сада је члан 5 Уговора о НАТО-у активиран само једном. Након терористичких напада Ал Каиде у Њујорку, Вашингтону и Пенсилванији 11. септембра 2001. године, НАТО је напад на САД прогласио нападом на читав Савез.

Сходно томе, чланице НАТО-а су помагале САД у борби против терориста и запоседању Авганистана војном мисијом НАТО-а. Али, ово друго се није догодило на основу Уговора о НАТО-у, већ на основу мандата Уједињених нација.

 У Савету безбедности - Русија

Турска има другу највећу војску у склопу НАТО-а и била би у стању сама да се одбрани од таквих напада. До сада је у случају Турске било само консултација о претњи, према члану 4 Уговора о НАТО-у.

У актуелном случају у Пољској, одржавају се консултације према члану 4 Северноатлантског уговора.

Члан 5 Северноатлантског уговора иде, међутим, и даље. У завршној одредби пише:

"Пре сваког оружаног напада и свих мера предузетих у вези с тим, одмах мора бити обавештен Савет безбедности. Такве мере ће престати када Савет безбедности предузме мере потребне за поновно успостављање и одржавање међународног мира и безбедности."

НАТО би, дакле, ако би заиста предузео кораке против Русије, акцију морао да пријави Савету безбедности Уједињених нација. А Русија је стална чланица Савета безбедности - и има право вета.