Како Европа шпијунира своје грађане

Када је Илон Маск купио Твитер, комесар ЕУ за унутрашње тржиште Тјери Бретон одмах је упозорио америчку компанију да мора да се придржава правила "такмичења" која важе у Европској унији, а кад се ради о злоупотреби шпијунског софтвера од стране европских влада, то у институцијама у Бриселу готово никога не интересује, критикује специјална известитељка тзв. "Пега-одбора" Европског парламента, холандска посланица Софи ин 'т Велд.

Притом се, каже, ради о озбиљној претњи демократским правима, јер европске владе, правдајући се бригом за националну безбедност, неконтролисано користе "Пегасус" и сличне софтвере и шпијунирају критичаре владе, новинаре или опозиционаре.

Европска афера

"Злоупотреба је свеевропска афера", стоји у међу-извештају истражног "Пега-одбора" који је ове недеље представила Софи ин 'т Велд. "Земље-чланице ЕУ користиле су софтвер за надзор против својих грађана, а у политичке сврхе, односно како би заташкале корупцију и криминалне активности."

Притом, како је додала, ниједна национална институција није била спремна да Европском парламенту пружи конкретне информације, па је њен одбор у свом раду морао да се ослони на јавно доступне податке.

Одбор је ипак уверен да је успео да прикупи знатну количину чињеница: "Ако се слагалица састоји од хиљаду делова, ми у рукама имамо 900 комада", каже Софи ин 'т Велд.

Може се претпоставити да су све земље-чланице ЕУ купиле шпијунски софтвер и да неке на трговини с њим добро зарађују, тврди холандска посланица. "Кипар и Бугарска су извозни центри, Ирска организује пореске аранжмане, а Луксембург је финансијски центар за многе актере међу произвођачима."

Такозвани "Wiretapper's Ball", односно годишњи састанак актера те индустрије, одржава се у Прагу уместо на Малти и на гласу је као омиљено окупљалиште главних протагониста, додаје Софи ин 'т Велд.

Најпознатији пример је израелска компанија "НСО", која производи шпијунски софтвер "Пегасус" - и који је недавно у Грчкој проузроковао велики политички скандал. Та фирма има своја представништва на Кипру и у Бугарској, а финансијске трансакције обавља преко Луксембурга.

"НСО" профитира од унутрашњег тржишта ЕУ и слободе кретања унутар Уније. Продаја софтвера свесно је организована на нетранспарентан начин, а финансијска конструкција је комплексна, наводи се у извештају који је представљен у Бриселу: "посао цвета, он је уносан."

Грчка, Мађарска, Пољска...

Најпознатија жртва шпијунаже опозиционих политичара и новинара у Грчкој је шеф социјалдемократске странке Пасок и посланик у Европском парламенту Никос Андрулакис. Његов мобилни телефон био је "заражен" софтвером за надзор "Предатор".

У међувремену су спискови са именима могућих жртава неовлашћеног надзора све дужи. Прошлог викенда је грчки премијер Кирјакос Мицотакис поновно демантовао да има било какве везе с најновијим открићима. "Срамота је тврдити да је премијер шпијунирао своје сопствене министре", рекао је Мицотакис.

Никос Маранцидис, медијски стручњак са Универзитета у Солуну, сматра међутим да је премијер итекако одговоран: "Најпре је рекао да је све у складу са законом, а сад каже да ће да реши проблеме с 'Пегасусом' и 'Предатором'. Немогуће је веровати свему што он каже", тврди Маранцидис и додаје да је најгоре то што је, због те афере, поверење Грка у демократију у њиховој земљи дубоко пољуљано: "Многи су шокирани зато што опет улазимо у ауторитарну фазу."

У међувремену грчка влада најављује да жели да забрани продају шпијунског софтвера.

Извештај Европског парламента опширно се бави и поступцима влада у Будимпешти и Варшави. Мађарска је, тврди се, једна од првих земаља ЕУ које су биле умешане у скандал око надзора. Према наводима организације за заштиту људских права "Амнести интернешенал", у тој земљи је надзирано више од 300 политичких активиста, новинара, адвоката и других особа.

"Коришћење 'Пегасуса' делује као део стратегије калкулисаног стратешког уништавања слободе медија и мишљења од стране (мађарске) владе", стоји у извештају.

Пољска је прошле године практично укинула ограничења по питању правних могућност надзора: "Права жртава су минимализована, а правна средства су у пракси постала безначајна", тврди се у извештају. Владајућа странка има пуну контролу надзора, а жртве не могу никоме да се обрате за помоћ.

Апел Амнестија

"Амнести интернешенал" је у међувремену прикупио више од 100.000 потписа за петицију упућену Уједињеним нацијама, а са циљем да се забрани продаја и дистрибуција шпијунског софтвера.

"Хитно је потребно боље заштитити људска права по питању извоза технологије за надзор", указује главна директорка Амнестија Агнес Каламард.

"Управо пролазимо кроз глобалну кризу због шпијунског софтвера, у склопу које се циљано напада приватна сфера новинара, активиста и адвоката како би се они ућуткали или застрашили." Чланице УН морају да престану с том праксом, односно са коришћењем таквог софтвера као средства притиска, тј. са толерисањем такве праксе, додаје Каламард.