Турска и даље блокира проширење НАТО-а

Турска наставља да блокира чланство Шведске и Финске у НАТО. После првог састанка с новим шведским премијером Улфом Кристерсоном, турски председник Реџеп Тајип Ердоган разочарао је у очекивањима о раном одобрењу - и позвао на следећи састанак крајем новембра у Стокхолму.

Шведска жели да се придружи НАТО-у због сопствене безбедности, сматра Ердоган и каже да би било једино исправно ако учини све што може да помогне Турској у њеној безбедности.

Кристерсон је обећао да ће његова земља у потпуности поштовати меморандум потписан крајем јуна, укључујући и борбу против тероризма.

"Шведска ће поштовати све обавезе које је дала Турској да се супротстави терористичкој претњи - и пре чланства у НАТО-у, а и касније, као будући савезник", рекао је шведски премијер на заједничкој конференцији за новинаре са турским председником.

Као одговор на руски агресорски рат против Украјине, Шведска и Финска поднеле су средином маја захтев за чланство у НАТО-у. До сада су те две најсеверније државе Европске уније биле блиски партнери Алијансе, али не и пуноправне чланице које би могле да рачунају на помоћ НАТО-а у случају напада.

 Турска посебно забринута

Током периода приступања су две земље ипак добиле безбедносне гаранције од неколико страна. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг неколико пута се залагао за проширење на север, а 28 од 30 чланица већ је ратификовало шведски и фински захтев - недостају још само Турска и Мађарска.

У северној Европи се очекује да ће Мађарска бити спремна за ратификацију у децембру и да то не би требало да подлеже никаквим условима. С Турском су, међутим, ствари и даље компликоване.

Реч је, пре свега, о наводној шведској и финској подршци сиријској курдској милицији „Народне заштитне јединице" (YPG), коју Турска види као изданак забрањене Курдске радничке партије (PKK), а самим тим и као терористичку организацију.

 Реч је о борби против тероризма - и о изручењу Курда

Европска унија, која укључује и Шведску и Финску, такође сматра ПКК терористичком организацијом - али не и YPG, као ни њен политички огранак, односно Партију демократске уније (PYD). Кристерсон је и нагласио да Шведска сматра PKK терористичком организацијом.

„Шведска разуме да је Турска била укључена у дугу и крваву борбу против тероризма ПКК", рекао је.

„Знамо да је Турска један од НАТО-савезника који је најтеже погођен тероризмом."

То су поруке које Турској очигледно нису довољне. Има позитивних помака, али има још много корака које треба предузети, рекао је председник турског парламента Мустафа Шентоп државној новинској агенцији Анадолија, након састанка са Кристерсоном.

На пример, каже, није било напретка у вези са захтевом за екстрадицију.

Крајем јуна изгледало је да је спор решен договором три земље на самиту НАТО-а у Мадриду. Међутим, Турска и даље жали да споразуми склопљени у то време још увек нису испуњени, посебно од стране Шведске, укључујући и изручење више од 70 људи.

Ердоган чека борбене авионе из САД - и изборе

Посматрачи такође сумњају да иза турске блокаде стоје и друге намере, као што су уступци САД у погледу испорука борбених авиона. Према истраживањима, подршка Ердогану међу становништвом је порасла након најављене блокаде НАТО-а - а избори у Турској одржаће се у јуну 2023. године.

Шведска је недавно направила јасан потез према Анкари - одобрила је извоз ратног материјала тој чланици НАТО-а први пут од 2019. године, а и дистанцирала се од YPG и PYD.

Шведска влада је такође у понедељак саопштила да намерава да подржи добровољни фонд НАТО-а за борбу против тероризма са десет милиона шведских круна (око 920.000 евра). Сврха тога је била јачање улоге НАТО-а у међународној борби против тероризма, објаснило је Министарство одбране у Стокхолму.