Енергетска криза као прекретница – почетак деиндустријализације Немачке

Досадашње пословање немачких фирми сводило се на једноставну формулу: увоз сировина и истовремено производња делова у земљама где је радна снага јефтинија, па онда све то у Немачкој склопити у вредан производ који може скупо да се прода на светском тржишту.

Али, сада је за индустрију базирану у самој Немачкој, осим скупе радне снаге, ту још један проблем: све скупљи енергенти.

То у суштини значи да би још више требало производити у иностранству: "Простор Немачке изложен је све већем притиску", констатује Јуп Ценцен из немачке Индустријске и трговачке коморе (ДИХК). То се види и по томе што су књиге са наруџбинама све празније.

Нема повратка на старо

Индустријска производња у развијеним земљама западне Европе одавно се смањује, а у том тренду је, додуше нешто мање, и Немачка. Индустријска производња је рецимо 2016. давала 22,8 одсто БДП-а те земље, а прошле године само 20,8 процената.

Ерик Хајман из Дојче банке верује да је управо ова садашња криза с енергентима - прекретница: "Када се за десетак година будемо осврнули на ову енергетску кризу, видећемо да је то био почетак још брже деиндустријализације Немачке."

Урлих Катер из Дека-банке је уверен: "Фирме којима је за погон потребно много енергије и које сада смањују производњу, неће више никада повратити производњу на ниво пре кризе." Оне ће, додаје, силом прилика своју производњу преместити у земље где су енергенти повољнији - па чак и у Северну Америку, упркос томе што је долар тренутно и више него скуп.

Рачуница јесте јасна, али ту је и дилема: и у Немачкој и у читавој Европи се схватило колико је болно бити зависан од увоза - од лекова и фармацеутских производа, па до чипова и производа високе технологије.

Чак и у текстилној индустрији су увидели како је велики ризик када се чека контејнер с робом за следећу сезону који ће можда да дође на време, а можда и неће. У сваком случају, и политичари и привредници говоре да би производњу требало вратити у Европу.

Шта, дакле, да се ради? Многе мале фирме које не послују на глобалном нивоу ту уопште немају избор. Поврх тога, ту је и процес аутоматизације производње, а то подразумева да ће опстати само оне фирме које имају средства за велике инвестиције - али с мање радних места.

Много тога више неће моћи да остане онако како је било, а чак и кад је реч о тржишту Кине. Урлих Катер рецимо упозорава да и та земља жели битно да смањи свој увоз.

Ни Немачка није оно што је некад била

Опасност за индустријски простор Немачке лежи и у огромним тешкоћама са инфраструктуром.

Јерг Кремер из Комерц-банке упозорава да се већ годинама уочава "ерозија квалитета индустријског простора Немачке": путеви и пруге су дотрајали, информатичка мрежа је лошија него у неким много сиромашнијим земљама, а ту су и наизглед несавладиви проблеми у окретању одрживим изворима енергије.

Додуше, да може другачије види се по брзини којом Немачка гради терминале за течни гас.

У сваком случају, времена јефтине енергије неће се вратити, а цену ће неминовно да плате мала и средња предузећа, пре свега у оним привредним гранама где се троши много енергије, сматра Ерик Хајман из Дојче банке: "Прилагођавање на ново доба у снабдевању енергијом биће превелики изазов, на којем ће неке фирме морати да пропадну."