Аустралија као амерички носач авиона

Аустралијска национална телевизија Еј-Би-Си, доступна у целом региону Азија-Пацифик, ове недеље је приказала интригантну емисију о интензивирању војне сарадње Канбере и Вашингтона која се одвија у склопу настојања да се ограничи ширење кинеског војно-политичког утицаја у Индијском и Тихом океану, с посебним освртом на Тајван, који се доживљава као жариште које би могло да се у блиској будућности распламса у велики оружани сукоб између Кине са једне и Тајвана, САД и њених савезника са друге стране.

У емисији телевизија је открила да се у околини града Дарвин на крајњем северу Аустралије врше радови за прихват шест америчких стратешких бомбардера "Б-52", који могу да носе и нуклеарно оружје.

Конкретно, новинари Еј-Би-Сија известили су о томе да се у бази аустралијске војске Тиндал граде хангари за смештај авиона, командни центар, просторије за одржавање и складишта и бункери за гориво и муницију вредни око милијарду и по долара, те да ће задатак америчких бомбардера, поред патролирања јужним Пацификом и Индијским океаном, бити пружање подршке америчкој војсци у случају оружаног сукоба на Тајвану, под претпоставком да ће се САД у тај евентуални будући окршај укључити не само логистички, обавештајно и пропагандно, већ и директно, учешћем у борбама.

Међутим, то "откриће" на неки начин заправо није ништа ново, бар не за кинеску армију и јавност, јер су тамошњи војни коментатори још пре пар година, у време када се десио низ дипломатских инцидената између Канбере и Пекинга у којем су држављани обе земље били хапшени и протеривани због наводне шпијунаже, говорили пред камерама о могућности да континент-држава постане одскочна даска за америчку авијацију, једна врста непокретног носача авиона.

Предности Аустралије 

Оно што јесте интересантан допринос аустралијске телевизије је објављивање америчке војне анализе по којој је важан разлог за размештање бомбардера "Б-52" на територију двадесетпетомилионске државе на јужној полулопти жеља да се распрше и тако бар делимично сачувају америчке снаге стациониране на острвима Гуам, Окинава и другде у западном Пацифику, које се налазе у домету чак око 2.500 ракета краћег, средњег и дугог домета у поседу Народноослободилачке армије Кине.

Односно, измештањем у Аустралију или ротирањем уз коришћење више локација међу којима и Дарвина, амерички бомбардери били би стављени ван домашаја највећег броја кинеских пројектила, захваљујући чему би могли да избегну први изненадни удар који би их захватио док су још увек на земљи, док би с друге стране могли да досегну Тајван када се једном нађу у ваздуху.

Позиционирање у Аустралији не само што би значило да су за њихово уништење потребни скупи и ретки пројектили домета преко 5.000 километара, већ би и противракетна одбрана имала довољно времена да реагује на евентуални противнички удар.

Томе треба додати и то да би стационирање тешких бомбардера у Дарвину америчком ваздухопловству омогућило и чешће прелете Јужног кинеског мора, односно, ометање територијалних амбиција Пекинга у том водном пространству, у којем су дограђивањима и проширивањима атола протеклих година створена кинеска упоришта са прислушним станицама, бродским пристаништима, па и пистама.

Иначе, у Аустралији се процењује да би, поред ваздухопловне базе Тиндал, у евентуални амерички војни сукоб са Кином била укључена и прислушна база "Пајн Геп" у близини града Алис Спрингс, у којој се налазе софистициране, скупе антене које омогућавају шпијунирање сателитских комуникација и детекцију лансирања ракета са огромне раздаљине.

Спекулације о том сукобу подгрева уверење америчких обавештајних и војних кругова, које су, чини се, листом прихватили и њихови савезници у азијско-пацифичком региону, да ће Народна Република Кина до истека трећег и вероватно последњег мандата председника Си Ђинпинга 2027. извршити оружани напад на Тајван, јер кинеска војска сада поседује капацитете и самопоуздање за тако нешто и јер је кинески лидер у једном од својих обраћања официрима армији сугерисао да се припрема као да ће бити рата.

Уље на ватру колективног хорор маштања о сложеном оружаном сукобу у Источној Азији, у који би били увучени и амерички савезници Јапан и Аустралија, долиле су изјаве председника Џозефа Бајдена да ће његова земља оружјем бранити Тајван од евентуалне кинеске интервенције.

Верни титули регионалног америчког шерифа

Сама Аустралија за владе премијера Скота Морисона објавила је програм драстичне модернизације и јачање армије који укључује велику куповину моћних подморница, ракета и подводних дронова, као и даљу набавку ловаца-бомбардера пете генерације "Ф-35".

Само куповина осам подморница на нуклеарни погон из Велике Британије и САД, у склопу војног савеза АУКУС који је Канбера склопила са Лондоном и Вашингтоном прошле године, коштаће аустралијске пореске обвезнике најмање 70 милијарди долара, а врло могуће и више од 100.

Такође, у последњих десетак година земља кенгура је издвојила укупно близу 17 милијарди долара за набавку 72 апарата "Ф-35", чија би испорука требало да се оконча 2024.

Штавише, у априлу ове године Морисонова влада је саопштила да ће утрошити три и по милијарде аустралијских долара за куповину ракета ваздух-земља, противбродских пројектила и морских мина, што све треба да јој омогући да на најбољи начин парира кинеским снагама и да се, ако затреба, с високим степеном интероперабилности укључи у акције америчке војске у Тихом и Индијском океану.

Те изразито амбициозне куповине америчког наоружања израз су снажне жеље политичких елита у Аустралији да упркос скоковитом расту економске и војне моћи Кине одрже традиционалну улогу своје државе као највеће силе у јужном Пацифику, односно, економског, политичког и војног покровитеља и заштитника мноштва малих острвских нација у том региону.

Оне се могу схватити и као труд, односно, настојање Канбере да у складу с титулом "регионалног америчког шерифа", коју јој је великодушно доделио председник САД Џорџ Буш млађи почетком овог века када су аустралијски војници на његово инсистирање учествовали у војним операцијама у Ираку и Авганистану, у свом делу света завршава војнобезбедносне послове који Вашингтону олакшавају обуздавање деловања кинеске морнарице и ваздухопловства и сузбијање кинеског војног и политичког утицаја у Индо-Пацифику.