Енергенти погурали инфлацију у Италији на највиши ниво у последњих 40 година

Инфлација се у Италији попела на скоро 12 одсто. По подацима италијанског Института за статистику, национални индекс потрошачких цена забележио је раст у октобру за 3,5 одсто на месечном нивоу и од 11,9 одсто на годишњем.

До овог убрзаног пораста цена дошло је због цена енергената које су порасле са 44,5 одсто на 73,2 одсто као и оних прехрамбрених од 13,1 до 22,4 одсто.

Цена потрошачке корпе је порасла за 12,7 одсто, што је највеће повећање од 1983. године.

Представници синдиката ЦГИЛ изјавили су за италијанске медије да је потребно да влада моментално интервенише усвајањем ефикасних мера не би ли зауставила цене енергије и прехрамбених производа с обзиром на то да плате и пензије више нису довољне да подмире свакодневне трошкове.

Инфлација, каква није погодила Италију скоро 40 година и која је доживела велико убрзање у октобру, представља трагедију не само за џепове италијанских породица већ и за целу економију државе.

У просеку, за првих девет месеци ове године, јаз између динамике цена и уговорених зарада износи 6,6 одсто. Просечна зарада по сату је од јануара до септембра 2022. порасла за један одсто, што је знатније повећање у односу на исти период 2021. године (од 0,6 одсто), али ипак испод нивоа инфлације.

Само у септембру плате су остале исте у односу на претходни месец, док су у септембру 2021. порасле за 1,2 одсто (инфлација 8,9 процената).

Инфлација у Немачкој, Француској и Шпанији

Објављени су и подаци о инфлацији у осталим европским земљама попут Немачке, Француске и Шпаније.

У Немачкој су трошкови живота порасли са 10,9 на 11,6 одсто, више него што се очекивало, уз цене енергије које су се повећале за 43 одсто, као и хране за 20,3%.

Француска бележи раст цена за 6,7 са 5,6 одсто, колико је било у септембру. Уместо тога, трошкови живота се смањују у Шпанији, на 7,3 са 8,9 одсто, колики су били претходног месеца.

У Шпанији је одређено да се цене енергије ограниче и да се не повећавају преко одређеног нивоа. Забрињавајући тренд потрошачких цена тера Европску централну банку да задржи ригидан став у својој монетарној политици.

Инфлациона очекивања за еврозону су "додатно ревидирана и у тренду су раста за период од 2022. до 2024" са порастом цена за следећу годину за чак два процентна поена, са 3,6 на 5,8 одсто, па и хране, алкохола и дувана, за више од једног поена са 2,9 на 3,9.

То су подаци из извештаја Централне банке, која очекује да ће инфлација у 2023. бити 5,8 одсто, а 2024. 2,4 одсто, док се на дужи период очекује да ће бити око 2,2%.