Лула, левичар који је срушио Болсонара

Лула је поднео оставку након два мандата 2010. године. У тренутку одласка са власти имао је рекордну подршку од преко 80 одсто бирача.

У наредној деценији његова Радничка партија уплетена је у сплет корупцијских скандала и оптужена да је Бразил гурнула у бруталну рецесију.

Његов пад зацементиран је 2018. када је осуђен на затворску казну због оптужби за корупцију и забрањено му је да се кандидује на изборима те године, на којима је Болсонаро победио.

Лулин боравак од 580 дана у затвору изгледао је као меланхолични крај бајковитог живота у којем се из руралног сиромаштва издигао и постао један од најпопуларнијих светских лидера, наводи Гардијан.

Међутим, Лула је ослобођен крајем 2019. и његове осуде су поништене уз образложење да му је неправедно судио Серђо Моро, судија који је касније преузео посао у Болсонаровом кабинету.

Лула, који се први пут кандидовао за председника 1989, најавио је да ће се кандидовати у мају, обећавајући да ће победити Болсонара извођењем "највеће мирне револуције коју је свет икада видео".

У кампањи за председника Бразила обећао је да ће повећати мере заштите за Амазон, искоренити глад и сиромаштво у земљи и обновити мултилатералну међународну политику и регионално вођство.

Његови најважнији социјални програми су "Фоме зеро" (програм искорењивања глади) и "Болса фамилија" (финансијска помоћ за породице које школују и вакцинишу своју децу).

Прича почиње у држави Пернамбуко 

Прича о Лули почиње у североисточној држави Пернамбуко, где је рођен 1945.

Са седам година, Лула је емигрирао на југ са мајком Доном Линду и шесторо браће и сестара и завршио у близини лучког града Сантоса на обали Сао Паола. Три године касније, Лулина породица преселила се у главни град.

Надимак Лула је добио као хипокористик имена Луис. Касније је 1982. године надимак законски додао своме имену. Под тим надимком је познат код већине Бразилаца.

Лула је ушао озбиљније у раднички покрет и 1979. водио низ штрајкова, учврстивши позицију најпознатијег бразилског синдикалног вође и отворивши пут за стварање Радничке партије (ПТ) коју води до данас.

Након што је преузео власт 2002. године, искористио је неочекиване приходе да помогне милионима грађана да избегну сиромаштво и постао угледни међународни државник, помажући Бразилу да обезбеди Светско првенство 2014. и Олимпијске игре 2016.

Бивши чистач ципела и фабрички радник, покренуо је прву неуспешну кампању да постане први бразилски председник радничке класе 1989. Изгубио је још два пута, 1994. и 1998. године, пре него што је коначно постигао циљ 2002. године - историјски тријумф који је изазвао излив емоција и наде широм земље.

Да није било укора Фидела Кастра пре скоро четири деценије, Лула да Силва би вероватно одустао од онога што представља једну од највећих политичких каријера.

"Слушај, Лула... ти немаш право да напустиш политику. Немате право да то радите радничкој класи. Вратите се у политику", рекао је Фидел Кастро, Бразилцу током боравка у Хавани, наводи Лулин биограф и пријатељ Фернандо Мораиш о тренутку када је бразилски синдикални лидер размишљао о томе да престане да се бави политиком након што није успео да постане гувернер Сао Паола 1982. године.