Необична вест у време инфлације – усред кризе немачка држава плива у новцу

Очекивања немачких привредника од непосредне будућности су суморна - а главни разлог за то је актуелна енергетска криза. Али нису само бизнисмени забринути: у свом обраћању нацији, што је ионако прилично ретко за немачког председника, Франк Валтер Штајнмајер је најавио "тешка времена" и "изазовне године", рекао је да је земља "у најдубљој кризи од уједињења".

И баш у таквом тренутку, када је инфлација у земљи званично прешла границу од десет одсто, стижу две необичне вести необичне јер, бар на први поглед, звуче позитивно.

Добре вести

Прво, немачки завод за статистику саопштио је да је у другом тромесечју немачки бруто домаћи производ забележио раст од 0,3 одсто – упркос рату у Украјини и енергетској кризи. Раније се предвиђао пад, што би значило да је земља у рецесији.

А друга вест је да држава може да очекује веће приходе од пореза него што је раније било предвиђено. Стручњаци за процену пореских прихода претпостављају да ће сви нивои власти,  савезна држава, покрајине и локалне управе,  до 2026. од пореза добити око 126,4 милијарде евра више него што се очекивало још у мају.

Не може се тачно предвидети како ће се развијати економска ситуација у Немачкој, али у влади су опрезни оптимисти. Сада се за ову 2022. очекује мали привредни раст од 1,4 одсто, а за наредну пад од 0,4 одсто. Али већ 2024. године очекује се повећање бруто домаћег производа од 2,3 одсто - тада се очекују и укупни порески приходи од око 993 милијарде евра.

Радна група за процену пореза састаје се два пута годишње, у пролеће и јесен. Комисију чине стручњаци Савезне владе, водећих института за економска истраживања, Савезног завода за статистику, Бундесбанке, Стручног савета за оцену економског развоја Немачке и представника покрајинских министарстава финансија.

Стопа запослености и инфлација

Министар финансија Кристијан Линднер је приликом представљања бројки рекао да је то првенствено резултат добре ситуације на тржишту рада и раста профита у привреди.

Међутим, Линднер је упозорио да постоје и велике неизвесности у вези са овим проценама, јер су геополитички ризици велики. Али ако се предвиђања остваре, отвориће потпуно нови маневарски простор њему, али и његовим покрајинским колегама. Пре свега, када је реч о томе у којој мери се грађани и привреда могу растеретити од поскупљења енергената, на пример у виду ограничења цена гаса.

Важан фактор у овим оптимистичним проценама је број запослених, јер то директно утиче на пореске приходе: када има много запослених, више прихода од пореза на доходак се слива у државну касу. А упркос кризи, тржиште рада у Немачкој је у последње време стабилно.

Други важан фактор је, из перспективе грађана, мање пријатан: повећање пореских прихода последица је, између осталог, садашње високе инфлације. Све док потрошачи купују, инфлација пуни пореску касу. Јер када роба поскупи, расту и порески приходи који се на њих морају платити. За већину производа је ПДВ од 19 одсто, за храну и неке друге је седам одсто.

Увек треба мислити на штедњу

Додатни порески приходи требало би да помогну Линднеру не само у решавању текућих проблема ублажавања друштвених последица енергетске кризе, већ и у наредној години.

Наиме, он је најавио да тада свакако жели да се врати немачком слогану записаног у Уставу који налаже држави да у току једне године не потроши више новца него што заради.

У изузетним ситуацијама може се тај механизам - кочница задуживања - привремено обуставити, али у Немачкој важи као мера која гарантује пажљиво и економично располагање пореским новцем грађана. Прошле године је стављена ван погона због коронавируса и мера помоћи грађанима и привреди.