ЕУ без договора о ограничењу цене гаса - војни бродови надгледају гасну и нафтну инфраструктуру

Европска унија тражи модел ограничења цене гаса који је прихватљив за све чланице и неће угрозити снабдевање. Једни сматрају да би великим куповинама обуздали скокове, а друга опција је такозвани "иберијски модел" који су примениле Португалија и Шпанија. Подразумева привремено ограничење цене гаса који се користи за производњу струје у складу са тржишним кретањима.

"Као што знате, Пиринејско полуострво недовољно је повезано са остатком Европе, па смо ту опцију тестирали и овде. Добили смо задатак да напрвимо анализу и то проширимо на начин да не изазове већу потрошњу гаса", наводи Кадри Симсон, комесарка за енергетику Европске уније.

Роберт Хабек, министар за економију и енергетику Немачке наводи да уколико велики играчи буду у стању да формирају заједнице купаца, тада би тржишна моћ Европе имала утицај.

"Они се више не би такмичили и дизали цене, већ би их снижавали. То је, верујем, најефикаснији инструмент за одржавање цена на ниском нивоу", оцењује Хабек.

Уз напоре да снизи цену гаса, Брисел на све начине покушава да што пре надомести недостатак руских испорука.

У црноморским и каспијским водама све је већа гужва, јер се велике силе боре не само за налазишта гаса и нафте, већ и нове дотоке са Истока. Москва и Анкара већ су ушле у активности да Туску оспособе као гасни чвор за руски гас, а Румунија је објавила да ће бити гасни хаб за Европу. Са Азербејџаном су се договорили да у Црном мору граде ЛНГ терминал за течни гас.

"Постављамо темеље за нови енергетски транспортни коридор између Каспијског и Црног мора. Пракртично, другог енергетског коридора од Румуније до остатка Европе. Румунија постаје важан чвор, енергетска тачка за природни гас из Азербејџана, желимо да допринесемо енергетској безбедности овог региона и Европе", наводи Вирђил Попеску, министар енергетике Румуније.

Микаил Џабаров, министар економије Азербејџана наводи да та земља већ сада доприноси енергетској безбедности суседних земаља и неких од европских земаља.

"Меморандум који су потписали председник Азербејџана и председница Европске комисије предвиђа да наше испоруке у Европу унију до 2027. удвостручимо", додаје Џабаров.

Војни бродови надгледају гасну и нафтну инфраструктуру

Истовремено, све је већи теснац у Црном, Каспијском, Северном и Балтичком мору, јер је све више и војних бродова. После недавне саботаже на гасоводима Северни ток 1 и 2 и покушаја диверзије на "Туском току", њихов задатак је да надгледају гасну и нафтну инфраструктуру.

Норвешка, која је сада први добављач гаса Уније, као и све балтичке земље, ту безбедност дигла је на највиши ниво.

"Тражимо непозната пловила која нису регистрована, понекад нека пловила изнендимо. Данашња мисија је на неки начин другачија, с обзиром на то да укључује и нову врсту технологије као што су дронови и инсталације око морских платформи", наводи Леиф Отерхолм, норвешки мајор.

И српски председник потвдио је да наша земља предузима мере заштите и појачан надзор над гасоводом Балкански ток и енергетским постројењима.