Пад мајстора лобирања бацио нову сенку на ОИ у Токију

Већ је прошло више од годину дана од завршетка Токијске олимпијаде, али контроверзе у вези с њом још увек не јењавају.

Специјална истражна група јапанског тужилаштва ових дана приводи крају рад на раскринкавању крупног корупционашког скандала у вези највећег светског спортског догађаја.

Против Харујукија Такахашија, извршног директора Организационог комитета Олимпијаде и Параолимпијаде у Токију, који је први пут ухапшен крајем августа, поднете су укупно три тужбе за примање мита и малверзације.

На терет му се ставља да је од домаћег ланца "Аоки", који се бави продајом одела и текстила, примио 56 милиона (у то време, око 486.000 америчких долара), а од велике издавачке куће "Кадокава" 76 милиона јена (660.000 долара) како би тим компанијама омогућио да буду изабране за званичне спонзоре игара.

Судске власти сматрају и да је узео мито у износу од 15 милиона јена (130.000 долара) од рекламне агенције "Даико" како би јој омогућио да организује рекламну кампању за једног од спонзора токијских игара.

Ових дана истражни органи дошли су и до информације да је Такахаши примио неколико милиона јена од команије "Сан ероу", која је произвела плишане лутке маскота олимпијских и параолипијских игара како би се постарао да управо она добије потребну лиценцу Међународног олимпијског комитета (МОК).

Седамдесетосмогодишњи Такахаши, осим на довођењу и организовању летње олимпијаде у Токио, у прошлости је успешно радио и на довођењу Светског фудбалског првенства у Јапан 2002, те међу јапанским пословним људима који се баве заступањем важи за једну врсту легенде или мајстора лобирања.

Олимпијски фијаско за спонзоре

Компаније спонзори игара које су умешане у овај скандал имају да жале за пуно тога. Не само што им се сада име повлачи по штампи због давања мита и што ће се убрзо суочити с казнама јапанске владе, већ и, иронично, зато што од својих улагања у игре нису имали никакве користи.

Наиме, због ширења врло заразног и опасног делта соја и кашњења у вакцинацији од неколико месеци у односу на друге развијене земље, епидемиолошка ситуација у Јапану се погоршала пред Олимпијске и Паралимпијске игре, због чега је медицинска струка протестовала против њиховог одржавања а убедљива већина грађана у истраживањима јавног мњења тражила њихово ново одлагање или потпуно отказивање.

Услед тог незадовољства и зазирања јавности, добар део спонзора је одлучио да обустави или пригуши своје рекламне кампање припремљене за Игре, како на себе не би навукле гнев грађанства и нанеле штету свом имиџу.

Штавише, страховање од ширења епидемије у Јапану довело је најпре до одлуке Организационог комитета и владе да се не дозволи долазак навијача из иностранства, а онда и да се такмичења одрже и без присуства домаће публике, тако да су пропали и пропратни догађаји који су требали да омогуће продају разних артикала око борилишта, као и рекламе унутар хала и стадиона које нису биле у "видном пољу" телевизијских камера.

Скандалима опрхване игре

И пре одржавања Олимпијске и паралимпијске игре у Токију уздрмало је више већих скандала попут сумње и француске полицијске истраге о томе да ли је Јапан, како би његова престоница била изабрана за организатора спортских фешти, управо преко компаније "Денцу", чији је један од највиших руководилаца био Такахаши, уплатио мито од бар 2,3 милиона долара сину Ламине Дијака, тадашњег председника Међународне атлетске федерације и члана Међународног олимпијског комитета који је имао утицај на то како ће гласати многе афричке земље и био настањен у Земљи галских петлова.

Новинари у Европи верују да је "Денцу" пред гласање чланова МОК-а 2013. године у Буенос Ајресу на располагање добио више од осам милиона долара како би међу њима лобирао у корист града Токија и да је Такахаши био тај који је новац (успешно) поделио - заслуга која му је 2014. године донела функцију извршног директора Организационог комитета коју је зналачки уновчио узимајући мито од јапанских компанија жељних да постану спонзори највећег спортског планетарног догађаја.

Поред тог скандала у вези лобирања, јапански организатори поцрвенели су и када се испоставило да су за званични амблем игара међу више од 16.000 решења изабрали рад који је плагијат, као и када је сам шеф Организационог комитета бивши премијер Јоширо Мори био присиљен на оставку због потцењивачког коментара на рачун жена чланица комитета.

Поврх тога, неке од композиција планираних за церемонију отварања морале су бити уклоњене свега три дана пре њеног одржавања када се сазнало да је њихов творац, композитор и музички уредник церемоније, Кеиго Ојамада у раној младости вербално малтретирао школске другове инвалиде.