Женско лице европске радикалне деснице – чврста рука у меким рукавицама

Пре Ђорђе Мелони су све сами мушкарци водили Италију, неки од њих и самозвани мачо-типови попут Силвија Берлусконија. Али, изборни успех Мелони је управо утемељен и на наглашавању њеног женског пола.

Тако је доспела на чело нове коалиционе владе њене "Браће Италије", те десничарских странака које воде Берлускони и бивши министар Матео Салвини. Но, медени месец међу њима већ је прошао. Због препирки око поделе функција, Берлускони је оптужио нову премијерку да је "самовољна и арогантна".

Али, очито ова бивша новинарка није тако деловала бирачима те је успела да маргиналну неофашистичку странку - иако је то имиџ од којег би данас да побегне - доведе до изборне победе.

Верници и мали предузетници

С једне стране, њену странку су на гласачким листићима заокружили многи католици, следећи залагање Мелони за традиционалну породицу. Ова самохрана мајка једне ћерке стоји уз најтврђе ставове Католичке цркве и противи се абортусу и хомосексуалности.

Конзервативни идеали добре жене и мајке у Италији имају дугу традицију још од Бенита Мусолинија - иако је у његово доба било много следбеница фашизма, једва да је икоја формално имала неку државну функцију.

Мелони су бирали и многи самостални предузетници у Италији. Они цене њен борбени дух и то што се, радећи између осталог и као конобарица и дадиља, успела на сам политички врх. И посебно то што тврди да није заборавила невоље малих предузетника и власника трговина.

Тако је и дошло до успеха Мелони и "Браће Италије", странке на чијем је челу већ десетак година.

Но иако је једна жена на челу Италије, у њеном кабинету има свега шест министарки и осамнаест министара. У италијанском парламенту је удео жена спао са 35 одсто на 31 одсто.

Агресија у мекшем руху?

Да ли је радикална десница и у Италији открила да тврду политику треба умотати у макар наизглед меко рухо? То јест, да ли жене боље продају идеје деснице?

Социолошкиња Катрин Фанген са Универзитета у Ослу верује да у томе има нешто истине: "И друге екстремно десне странке имају већ неко време жене у врху, то није ништа ново. То би могла бити стратешка одлука како би се више обратило женама које могу да се идентификују са женом на врху странке", рекла је она за норвешки лист Фрамтиде.

"Екстремно десне странке и даље углавном бирају мушкарци, али нема више толике разлике. Око 40 одсто бирачког тела таквих странка су сада жене", додала је Фанген.

Додуше, на европској радикалној десници постоје битне разлике у томе шта важи као "конзервативно". Рецимо, десничари у Француској или Холандији се гласно залажу за равноправност полова, делимично и за права хомосексуалаца.

Узор из Француске

Дорит Гева са Централноевропског универзитета у Бечу указује на лидерку француског "Националног окупљања" Марин Лепен као одличан пример помака деснице из чисто мушког домена:

"Лепен од пре десетак година имиџ странке чини блажим, корак по корак. Један од елемената који је раније одвраћао бираче био је мачо-имиџ", каже Гева.

Француска опозиционарка је малтене наследила странку од њеног оца Жан-Марија Лепена. Тај бивши припадник Легије странаца се задовољавао гласовима ветерана алжирског рата и најљућих екстремиста, али је тако увек остајао на маргини.

Марин Лепен је схватила шта треба променити, а то је учинила и Мелони с "Браћом Италије". "Она је схватила привлачност и моћ коју има", сматра Дорит Гева. Само тако се може објаснити што је освојила преко двадесет одсто гласова у Италији.

Рецепт долази од Марин Лепен - уместо мушкарчина, "ту су сада брига и заштита, држава поприма карактеристике мајке која брине за своје грађане", каже Гева. Чврста рука је у женским свиленим рукавицама.

Мелони наглашава да држава треба пружити више социјалне помоћи мајкама јер је и њена мајка остала сама кад их је отац напустио - Ђорђа је имала тада једанаест година. Лепен обећава јачу социјалну помоћ, доплату за становање, веће плате - и то све на рачун имиграната који, према њеној причи, у Француској пролазе боље од домаћих.

"То је стратегија за проширење базе бирача", каже социолошкиња Гева. "У томе се прескачу границе, помињу се вера, породица и конзервативне вредности, али увек тако да се не искључе ни они који се са тим не идентификују."

Тако радикална десница са женским ликом све више задире у политички десни центар. Некадашње велике народне и демохришћанске странке скоро свуда у Европи изгубиле су профил и по изборним паролама често је тешко разазнати да ли је странка умерено или радикално десно. 

Исток још увек жели мушкарчине? 

Како се чини, на истоку Европе то не вреди: у Пољској и у тамошњој странци "Право и правда", баш као и у мађарском Фидесу који води Виктор Орбан, узде су чврсто у рукама "правих" мушкараца.

Павел Зерка из америчког Савета за међународне односе ту не види неко географско правило, него начин политичког развоја: "У западној Европи су популистички покрети настали најчешће као исказ незадовољства владајућом елитом, против миграната, против ЕУ или из пост-фашистичких група", прича он.

"На истоку Европе се од пада комунизма није ни развила нека таква етаблирана странка него су такве популистичке или националистичке странке заправо почеле као конзервативне странке политичког центра које су клизиле све више према десно", додаје Зерка.

Он мисли да ни те странке више не могу живети само од гласова мушкараца. Јер, и западније по правилу губе они који лоше стоје код жена. Могло би се рећи да су жене одлучиле изборе у корист Џоа Бајдена, премда је Доналд Трамп заправо нешто повећао удео женских гласова у односу на изборе када је победио Хилари Клинтон.

Странке код којих постоји велика "полна асиметрија" у бирачком тешко да се могу докопати власти. То се види код Ерика Земура у Француској, Конфедерације у Пољској или Вокса у Шопанији. "Занимљиво да код Марин Лепен или 'Браће Италије' такве асиметрије практично нема", додаје Зерка. 

У Пољској су већ схватили 

У Пољској је владајућа "Право и правда" додуше још пре неколико година поставила Беату Шидло као премијерку. Она се пре свега бавила социјалним и економским темама и то је донело странци рекордан број гласова 2015. године.

Додуше, упозорава Зерка, можда не би требало превише учитавати у изборни успех Ђорђе Мелони у Италији. Јер, Италијани често мењају власт и често гласају за нове људе како би пронашли решење за старе проблеме. Онда брзо зна да наступи разочарање.

"Њена странка привлачи жене подједнако као и мушкарце, пол не игра никакву улогу насупрот животном добу или степену образовања, упркос њеном зазивању традиције и фашистичких корена", мисли Павел Зерка.

Но колико ће трајати љубав бирача и Мелони - то у талијанској политици традиционално не зна нико.