Jапан, истрага против секте која је испровоцирала атентат на Абеа

Јапански премијер Фумио Кишида објавио је прошле недеље покретање истраге против религијске организације "Породични савез за светски мир и уједињење", која се нашла под медијским рефлекторима услед тога што је мотивисала атентатора Тецују Јамагамија да усмрти, може се рећи, једног од најважнијих политичара у модерној јапанској историји - бившег премијера Шинза Абеа.

Непосредан повод су притужбе грађана, њих преко 1.700, да је та религијска група јужнокорејског порекла лажима и притисцима од својих јапанских припадника изнудила неоправдано високе донације које су угрозиле њихову егзистенцију.

Ако се прикупе довољни докази власти би могле да издају наређење за расформирање, односно, практично забране ту групу на начин на који је то учињено 1995. године у односу на хиндуистичко-будистички култ Аум Шинрикјо, који је коришћењем бојног отрова сарина извршио масовни злочин у Токијској подземној железници у узалудном покушају да уздрма владу и државу.

Такође, владајућа коалиција Либерално-демократске и партије Комето постигла је прошле недеље договор са опозиционим странкама о скором доношењу законског акта усмереног на обезбеђивање помоћи за економске жртве Унификационе цркве.  

Спрега која је запрепастила Јапан 

Четрдесетдвогодишњи Јамагами убио је бившег премијера Абеа 8. јула ове године на улици у граду Нара у тренутку када је овај држао говор усмерен да подржи локалног кандидата владајуће партије на изборима за Горњи дом јапанског парламента. Атентатор је касније полицији изјавио да га је на тај чин подстакла мржња према поменутој релгијској групи, односно, уверење да је Абе подржава.

Наиме, убица бившег премијера био је киван на култ, који је светски познат по свом старом називу "Унификациона црква", јер је он од његове мајке, вернице, изнудио огромне донације у висини од укупно близу милион америчких долара, које је она пружила тако што је распродала породичну имовину као што су некретнина и полисе животног осигурања.

Она је огранку Унификационе цркве у Нари приступила након породичне трагедије, самоубиства супруга, и потпуности јој се предала, не само духовно већ и материјално. Њен син атентатор, кривио је религиозну групу, која има сопствено специфично виђење хришћанске доктрине прожето конфучијанским породичним вредностима, да је испирањем мозга и лажним обећањима о спасењу које се може лакше стећи великим материјалним давањима цркви учинила да породица драстично и неповратно осиромаши. Он је истражитељима, између осталог, казао да га је тако проузрокована оскудица новца спречила да упише универзитет и тиме му практично одредила каријеру и животни пут.

Мада је, чини се, брат његове мајке, који је адвокат, успео да групу присили да врати половину донираног новца у месечним ратама чија је исплата трајала неколико година, када је тај новац пресушио и од леукемије тешко оболели Јамагамијев брат је убрзо извршио самоубиство. То је Тецуји задало додатни психолошки ударац и подгрејало његову мржњу будући да је породици било понестало средстава за братово лечење.

Тецуја Јамагами зато је почео да сања о томе да убије вођу групе Кореанку Хак Ја Хан, супругу преминулог оснивача Сун Мјунг Муна. Међутим, схвативши да би тешко могао да унесе оружје у Јужну Кореју и њу лоцира, своје незадовољство и гнев преусмерио је на бившег премијера Абеа, за којег је сазнао да је током епидемије новог корона вируса преко видео линка учествовао на конференцији о политичким питањима коју је организовао јапански огранак секте.

Јамагами је такође знао да је Абеов деда, који је шездесетих година исто обављао највишу државну функцију, за време своје владе омогућио и лично поздравио долазак Унификационе цркве у Земљу излазећег сунца јер је она била изразито антикомунистички настројена и нудила јапанским властима сарадњу у сузбијању делатности социјалиста и комуниста, који су у то време у острвској царевини били релативно снажни.

Све то га је наводило на помисао да Абе и његова политичка династија (која поред деде премијера укључује и оца министра спољних послова) имају важне и дубоке везе са Унификационом црквом у Јапану, која заиста јесте деценијама радила на томе да се приближи политичарима из власти и оствари утицај на функционисање државе, пружањем логистичке подршке током кампања, гласова, а врло могуће и новчаних донација, с озбиром на количину имовине којом је располагала. Рецимо, сматра се да је Унифкациона црква у Јапану, кроз зближавање с функционерима владајуће партије, између осталог, последњих година настојала да заустави или успори промене закона везаних за породицу, односно, признавање права хомосексуалцима на брак и усвајање деце.

Те везе, међутим, не треба пренаглашавати, јер је истина да јапанска владајућа партија одржава односе са преко 500 разних интересних група, међу којима и више разних религијских организација, и то да "Породични савез за светски мир и уједињење" у држави са преко 125 милиона становника са својих неколико десетина хиљада географски раштрканих гласова не може да на биралиштима утиче на избор кандидата. Даље, сам Абе важио је за националисту десничарске оријентације који је идеолошки близак политичкој организацији која заступа вредности домаће јапанске религије шинто.

Ипак, спознаја да је владајућа партија повезана са једном сектом и то страног порекла, те да су те везе у позадини атентата на Абеа велики је шок за јапанску јавност као и тај сам насилни чин, односно, чињеница да се у земљи која има најниже стопе тешког криминала попут убистава и оружане пљачке на свету усред бела дана десило брутално погубљење политичара који је на функцији премијера провео највише времена у историји државе.   

Јужнокорејска хришћанска секта која верује да спасава свет од Ђавола 

Унификациону цркву 1954. године, одмах по окончању изразито разорног Корејског рата, основао је хришћанин Сун Мјунг Мун, који је рођен 1920. године у Северној Кореји у конфучијанској породици која се преобратила у презбитеријанизам.

Он је још као тинејџер доживео визију у којој му је Исус наводно поверио задатак да на Земљи доврши рад на остварењу Божјег царства који је он започео а није могао да оствари јер је био разапет.

Мун је развио учење да је за стварање божјег царства на Земљи и превазилажење греха које су починили Адам и Ева потребно успостављање мира међу државама и народима који може бити остварен кроз стварање савршене породице засноване на вери и духовности а не на личном свиђању и привлачности.

Због тога је он енергично подстицао успостављање међународних брачних заједница, нарочито међу националностима чије су државе у прошлости ратовале, а Унификациона црква често организовала масовна венчања. При том њени руководиоци неретко су насумично спајали вернике различитих етничких група, тако да су они у брак ступали са себи непознатом особом. Таква врста брака слободна од телесних порива, верују они, чисти човечанство од греха и Сатаниног присуства, те производи децу која су божанске природе, што све доприноси стварању божјег царства на Земљи.

Мун је гајио велику одбојност према комунистима јер су га они, као јужнокорејског шпијуна, бацили у тамницу на пет година, што је касније имало велики утицај на поменуту изражену антикомунистичку оријентацију секте. 

Јапан као "грешна земља" 

Јапанска јавност, поред згражавања у односу на сурово високе донације које је култ, који је присутан у више од сто земаља света исисавао од својих верника, посебно су револтирани уверењем јужнокорејских руководилаца да новац и имовина нарочито треба да буду извлачени из Јапана, због материјалне и људске штете које је Корејско полуострво претрпело током педесетак година јапанске колонијалне власти. 

Јужнокорејске вође своју земљу су прогласиле Адамовом а Јапан "Евином земљом", што је, с обзиром на то да је по Старом завету Ева та која је поклекла пред искушењем Сатане и узела забрањено воће те завела Адама, проузроковавши пад из Рајског врта и осудивши човечанство на патњу и муку, показатељ ниског мишљења који они имају о острвској држави.

Сматра се да Унификациона црква у Јапану има око 60.000 верника. Многи од њих, углавном жене, пребацивани су у Јужну Кореју да тамо живе са својим јужнокорејским супружницима у складу са идејом о успостављању мира међу завађеним народима и виђењем да је Јапан "Евина земља" чије жене вредним радом у дому и посвећивањем породици треба да искају грехе које је њихова држава починила на Корејском полуострву током окупације од 1895 до 1945. године, гушећи локални језик и културу, убијајући родољубе и масовно експлоатишући тамошње становништво као бесплатну радну снагу.

Иначе, Унификациона црква у самој Јужној Кореји популарна је међу средовечним мушкарцима који имају проблема да нађу партнерку за брак управо стога што нуди посредовање у трагању за животном сапутницом и омогућава склапање истог без обзира на економске прилике и образовање младожење.

За живота, оснивач Мун је заговарао идеју о изградњи дугог подводног тунела који би физички спојио Јужну Кореју и Јапан, што је коришћено и као изговор за прикупљање великих донација у новцу. 

Шта може да донесе забрана?   

Евентуална забрана бивше Унификационе цркве могла би да у Јапану распири дебате о слободи вероисповести и демократији, али би је, с обзиром на тренутно расположење у друштву, просечни грађанин гласач вероватно поздравио због финансијске експлоатације верника коју је секта спроводила, њеног уплитања у државну политику и потцењивачког односа према острвској царевини.

Забрана би могла да омогући владајућој партији, чија популарност брзо опада последњих месеци у чему битан утицај има откриће да је више од стотину посланика из њених редова (међу којима и вође фракција и бивши министри) примило логистичку помоћ од припадника Унификационе цркве или присуствовало политичким скуповима које су њене подгрупе организовале, да поврати нешто кредибилитета и релативно убедљиво демонстрира намеру да прекине све везе са том сектом. Поготово стога што је она већ била под истрагом 2009. године за преваре због продаје артикала религиозне природе по астрономским ценама.

Преостаје да се види како ће грађани одреаговати ако би секта од 2015. наовамо позната као "Породични савез за светски мир и уједињење" била расформирана по налогу судске власти: да ли би се одобравање за тај потез заиста преточило у раст подршке за владин кабинет или би забрана била прихваћена као нешто што се подразумева, без утицаја на јавно мњење, као што ни промена састава владе током прошлог лета инспирисана жељом да се елиминишу министри који су на било који начин били у вези са сектом није зауставила пад поверења у премијера и његову партију.