Да ли је Ђорђа Мелони италијанска Марин Ле Пен

Од Велике Британије, Америке, преко Француске и Шпаније, али и других земаља, победа деснице на изборима у Италији била је вест дана. Медији су вест преносили уз коментаре да је то најекстремнија десничарска партија још од Мусолинија која је дошла на власт у Италији.

Оно што у Италији називају централном десницом у свету називају екстремном, ултра десницом са страхом да је то почетак повратка фашизма у Италију, те да ће ова земља бити блиска позицији Пољске и Мађарске у Европском парламенту.

Победа деснице враћа у италијански парламент и Силвија Берлусконија који има традиционално добар однос са Путином, а ту је и Матео Салвини из Лиге који иако је у коалицији са Ђорђом Мелони има супротне ставове о санкцијама Русији и слању наоружања Украјини. Он је против, док је Мелонијева за.

Десница је убедљиво победила иако је на гласање изашло мало Италијана, њих 63,91 одсто, јер су се многи уздржали не желећи више да гласају за оне који су "мање зло".

Левица је доживела велики пораз и потребна јој је потпуна реорганизовација, док је добро прошао покрет Пет звездица за који се до пре извесног времена сматрало да неће више ни постојати.

Реакције Италијана су различите, од оних који сматрају да оно за шта се залаже Мелонијева, а то су Бог, домовина и породица, јесте повратак у прошлост и у доба фашизма.

Са друге стране, ту су они који су гласали за њу сматрајући да је дошао крај ери политичке коректности и да је ово повратак правим вредностима, јер је премијерка одлучно за традиционалну фамилију која подазумева мајку и оца, а не родитеља један и два, противи се ЛГБТ заједници, као и нелегалним имиграцијама.

Мелонијева је истакла да је левица та која извлачи на површину фашизам и питања од пре 70 година, а да је оно што интересује становнике Италије то како да боље живе, као и да буду део једне ефикасније европске заједнице, наглашавајући на тај начин да она није против Европе како многи мисле, али јесте за бољу Европу у којој неће бити наметања мишљења и одузимања права да се размишља и другачије од онога како намеће једна струја у свету, а уз одбрану традиционалних вредности које је она изразила и реченицом која ју је прославила, а то је: "Ја сам Ђорђа, ја сам жена, мајка, Италијанка и хришћанка".