Како млади историчари виде краљицу Елизабету Другу и њену вишедеценијску владавину

Kраљица је владала седамдесет година, али пошто је реч о уставној монархији, она практично није имала никакву моћ. А ипак, на крају, сви су неутешни. У чему је била њена моћ и зашто она толико много значи толико великом броју људи?

Она је била кључна спона између нас и нашег националног идентитета. За многе је она била отелотворење заставе - Јунион Џека. Зато је за већину скоро безначајна чињеница да је њена власт била ограничена. Kраљевска породица има једну изреку, то смо сазнали из бројних извора - "Никада не објашњавај и никада се не жали". Не знамо да ли је свој посао волела или га је мрзела, али га је обављала са грациозношћу и достојанством. Kраљица никада није правила испаде, нити се понашала неадекватно у било којој ситуацији

Неки су мислили да је идеја Kомонвелта смешна. Винстон Черчил, њен први премијер, се са њом није слагао. Она није лично схватала жељу земаља да бирају сопствене шефове држава, већ им је указивала изузетно поштовање. Прошле године, када је Барбадос постао република, послала је принца Чарлса на церемонију проглашења. Мислим да ће Kомонвелт трајати због међусобног поштовања. Да није било краљице, не би настао тако брзо, а можда га не би ни било. Она је кључ успеха Kомонвелта.

Шта је за вас и за генерације жена пре вас значило имати жену монарха?

Педесетих година прошлог века то је било нешто изузетно. Одрасли људи клањали су се младој жени као суверену. Она је била одана супруга, али и једнака у брачном партнерству. Била је тиха, повучена и стидљива, али и жестоки борац када је требало. Показала је да жене могу да буду и женствене и моћне.