Ирански нуклеарни програм, између бомби и договора

Укупно 27 камера, којима је агенција УН за нуклеарну енергију надгледала ирански нуклеарни програм је искључено. Низ западних држава тврди да је Техеран далеко премашио количину обогаћеног уранијума која је дефинисана старим договором. Израел сматра да је нови споразум бесмислен. Спремни планови напада и нове бомбе.

Тензије, које већ годинама прате ирански нуклеарни програм, додатно су подигнуте пошто је шеф Међународне агенције за нуклеарну агенцију, Рафел Гроси известио да "не може гарантовати" да је овај програм намењен искључиво за цивилне сврхе, те да није начињен никакав напредак у решавању питања везаних за трагове радиоактивности на местима које Техеран није пријавио.

Иранске власти су, одмах након објављивања извештаја шефа ИАЕА, навеле да се ради о старим оптужбама, понављајући да ће споразум бити постигнут када се Запад обавеже на укидање санкција и пружи гаранције да ће договор, за разлику од оног из 2015. године, бити трајан.

Извештај ИАЕА временски се подударио са ставом власти у Тел Авиву да нови споразум о иранском нуклеарном програну ни на који начин не обавезује Израел, те да ће та држава, уколико процени да се налази у опасности, предузети одговарајуће мере.

"Свима смо јасно рекли, Израел нема обавезу да поштује тај споразум чак ни уколико буде потписан. Спречићемо Иран да постане нуклеарна сила", рекао је крајем августа премијер Израела Јаир Лапид. Готово истовремено, израелске резерве према могућем договору званичницима у Вашингтону представио је министар одбране Бени Ганц.

Упозорења, резерве и камере 

Упозорење Израела уследило је након серије извештаја према којима је обогаћени уранијум у иранским складиштима "неупоредиво чистији" у односу на одредбе споразума од којег је одустала администрација тадашњег председника Доналда Трампа.

Трампов наследик у Белој кући, Џозеф Бајден је прошле године обновио преговоре о овом програму, од када Вашингтон и Техеран, преко посредника, покушавају да некако дођу до договора који је од суштинске важности за безбедност Блиског и Средњег истока.

Последње у низу натезања Ирана и ИАЕА почело је у јуну када су власти у Техерану искључиле камере преко којих су стручњаци Међународне агенције за нуклеарну енергију пратили процес обогаћивања уранијума.

Камере су искључене пошто је ИАЕА затражила детаљно објашњење порекла и намене нуклеарног материјала на три, претходно непријављене, локације - Маривану, Варамину и Туркузабаду.

Техеран: Занемарљиве количине уранијума 

Некадашњи представник Ирана при ИАЕА, Казем Харибадади објаснио је да је Техеран у два извештаја објаснио све активности на та три места, наводећи да се ради о занемарљивим количинама нуклеарног материјала. "Разлог толико пажње је политички притисак САД, неких западних држава и ционистичког режима на ИАЕА", рекао је Харибадади телевизији Ириб.

ИАЕА, међутим, није била задовољна одговорима, посебно после извештаја немачких обавештајаца из јуна, према којима власти у Техерану "убрзано раде на овом програму".

"Немачке обавештајне агенције су биле у позицији да потврде значајан раст активности у набавкама које се могу повезати са нуклеарним програмом", наводи се у извештају Федералне канцеларије за заштиту устава, или BfV.

Извештај се односи на 2021. годину, када је недалеко од Хамбурга ухапшен немачки држављанин иранског порекла, који је оптужен да је за 1,1 милиона евра купио и у Иран послао спектрометре и лабораторијску опрему.

Компликације које прате преговоре, суштински, значи да нови споразум неће бити постигнут пре краја године, посебно јер ће се Бајденова админситрација тешко одлучити за било какву аватуру те врсте уочи новембарских избора за Представнички дом и Сенат.

Израел спрема авионе, Техеран склоништа

Подигнуте тензије, неуспешни преговори и међусобне оптужбе резултирали су последњих дана ризичним вежбама израелске авијације и одлуком Ирана да на више од 50 локација спреми склоништа за случај нуклеарне или хемијске несреће.

Израелски авиони Ф-35 успели су у неколико наврата за последња два месеца да неопажено уђу у ирански ваздушни простор током вежбе у којој су учествовали дронови и најмање један танкер КЦ-48, јављају израелски медији.

Иранци нису ни потврдили ни демантовали тај извештај, али су готово истовремено почели велике маневре беспилотних летелица, током којих је за 48 часова испробано више од 150 дронова, те отворили посебна склоништа на више од 50 локација у тој држави.

Истовремено са наводним упадом израелских авиона у ирански ваздушни простор, Тел Авив је у Црвеном мору увежбавао нападе на циљеве у Ирану и нападе на бродове те државе. Током тих вежби, израелске подморнице пратиле су ирански бродове Бехшад, Јамаран и носач хеликоптера Хингам. Бехшад је регистрован као теретно пловило, али низ обавештајних агенција, укључујући и Мосад тврде да је реч о шпијунском броду.

Иако то Техеран одлучно демантује, власти у Израелу убеђене су да је израда атомске бомбе крајњи циљ иранског нуклеарног програма, поткрепљујући тврдње стотинама килограма докумената које су агенти Мосада крајем јануара 2018. украли из тајног центра у Техерану.

Тридесетак сефова са више од пола тоне докумената у вези са "преосетљивим" детаљима нуклеарног програма, укључујући дизајн бојевих глава, планове за њихову производњу и места на којима би такво оружје могло бити испробано, пребачено је у Израел који тај материјал сматра "непобитним доказом неискрености" власти у Техерану.

Уљуљкани проценама да је документација ваљано скривена, Иранци су неколико месеци пре упада укинули ноћне чуваре, па је тајне нуклеарног програма од Израелаца делило свега неколико препрека - аларми и тешки челични сефови у чију су се непробојност уздале власти у Техерану.

Смртни случајеви нуклеарних физичара 

Израел, бар према тврдњама Техерана, покушава да заустави и нападима на научнике укључене у нуклеарни програм. Псоледња жртва ове кампање био је "млади научник" који је страдао у мају у нападу дронова на војни комплекс Парчин код Техерана.

Свега неколико дана раније, у Техерану је убијен пуковник Револуционарне гарде, а амерички медији су објавили да су Израелци потврдили да су организовали ово убиство како би упозорили Иран да се мане планирања напада на израелске држављане у иностранству.

Претходно, шеф иранског нуклеарног програма Мохсен Фахризаде убијен је новембра 2020, након чега су Иранци додатно наоружали Хамас и Хезболах. Серија убистава почела је 15. јануара 2007, када је у прилично магловитом сплету околности страдао Ардешир Хосеинпур, један од оснивача Центра за нуклеарну технологију у Исфахану.

Три године касније, јануара 2010. убијен је Масуд Али Мохамади, кога су обавештајци описивали као једног од најталентованијих иранских научника. Убијен је док је улазио у аутомобил, након што је активирана бомба постављена на мотоциклу паркираном испред његове куће у Техерану.

Крајем новембра 2010. године страдао је Маџид Шахријари, још један од важних научника укључених у ирански нуклеарни програм. Њему су неидентификовани нападачи на аутомобил закачили бомбу у чијој је експлозији страдао.

Истог дана, тешко је рањен и Ферејдун Абаси Давани, у готово идентичном бомбашком нападу. Давани се, иначе, од 2007. године налази на црној листи Уједињених нација због учешћа у иранском нуклеарном програму и развоју балистичких пројектила.

Осам месеци касније, крајем јула 2011. године убијен је тридесетпетогодишњи Дариуш Резаинеџад, експерт за високонапонске прекидаче који су кључни делови нуклеарних бојевих глава.

Следећа жртва био је Мустафа Ахмади Рошан. Јануара 2012. убијен је пошто је активирана бомба коју су неидентификоване особе поставиле испод његовог аутомобила. У експлозији је рањен и његов возач. У полицијској акцији која је уследила ухапшено је двадесетак особа, с оптужбом за сарадњу са Американцима, Мосадом и британском службом MИ6 (Military Intelligence, Section 6).