Борељ: ЕУ је суперсила економски и морално, али не и војно

Жозеп Борељ је, у интервјуу бечком дневнику 'Kронен цајтунг', рекао да је Европи потребно оруђе да би била у могућности да се брани, уколико то затреба, али је напоменуо да то не мора бити војска ЕУ.

"Ниједна од 27 армија неће бити замењена јединственом европском војском. Морамо само објединити наше снаге, координисати их и боље инвестирати у одбрану. Ништа више. Издвајамо за одбрану исто колико и Kина и четири пута више од Русије. Због дужничке кризе смо ушли у фазу разоружања. Због тога више не можемо да се суочимо како треба са актуелним изазовима. Ефикасност је кључна реч, у супротном је то само бацање новца", објаснио је Борељ.

Високи представник за спољну и безбедносну политику ЕУ казао је да је "агресија Русије на Украјину довела до тога да се драма рата, која је за Европу била далеко удаљена, сада вратила на њено тло".

На питање да ли "нису озбиљно схватана упозорења Пољске и балтичких земаља на опасност руске агресије", Борељ је рекао да су историја и географија од огромног значаја за разумевање кризе.

"Литванија је географски и историјски забринутија што се Русије тиче него југ Шпаније, где се више брине о северној Африци. Ми у Европи не треба подељено да приступамо изазовима, већ заједно", поручио је Борељ.

На констатацију да је једном рекао да "Европа мора научити да говори језиком силе", констатовао је да га та реченица стално прати, и објаснио да је мислио на глобални утицај.

"Русија, САД и Kина у томе имају искуства, али и војно, и на томе се ослања њихова моћ. Не ради се само о војној сили. Европа је основана као мировни пројекат, који је кроз економску сарадњу требало да створи међусобну зависност и тако допринесе миру. Људска права су слободе и поштовање. Данас то није довољно. Русија користи трговину као оружје", рекао је Борељ.

Неутралност није као у време Хладног рата

Шеф европске дипломатије је оценио да неутралност данас није иста као за време Хладног рата.

"Неутралност данас не спречава Аустрију да учествује у мировним мисијама, на пример на Малију, у БиХ, Мозамбику", подсетио је Борељ.

Идуће недеље ће министри одбране ЕУ представити план за мисију војне обуке у Украјини, а упитан како ће то изгледати, Борељ је рекао да ЕУ подржава украјинску војску наоружањем и да је важно да се обуче војници како да га користе.

Украјинци ће, објаснио је, бити обучавани, за разлику од Малија, не у Украјини већ у Европи.

"Логичније је да се малијски војници обучавају у оквиру свог екосистема на борбу против терориста у пустињи, него их доводити у Европу", рекао је Борељ.

Признао је да у Малију ЕУ није имала успеха и да се то мора прихватити.

"Русија је сада у том региону присутнија. Морамо спречити да се то даље шири", истакао је Борељ.

Морамо да платимо цену за слободу

На констатацију да је део аустријског становништва скептичан према санкцијама против Русије, нагласио је да су то рестриктивне мере, којим се ограничавају економске могућности Русије.

"Све док је руска привреда зависна од нафте и гаса потребне су нам наше технологије. Русија је у проблему, а и ми смо, наравно, краткорочно, пред великим изазовима. Цена гаса расте и то се не може негирати. Али морамо бити спремни да платимо цену за слободу. Рат у Украјини није само рат Украјинаца већ рат за нашу слободу", уверен је Борељ.

Енергетска криза је, према његовим речима, највећа криза коју је Европа имала.

"Најпре смо имали дужничку кризу, онда пандемијску, и сада енергетску. Једино решење је јединство", подвукао је Борељ.

Kазао је и да постоји и глобална демократска криза, те да јачају ауторитарни режими и да се враћају старе Империје.

"Русија жели да се врати царизму, Kина и Турска имају империјално понашање. И по том питању је једино решење јединство. Свако ко остане сам неће преживети", нагласио је шеф европске дипломатије.

Упитан како би свет могао да изгледа за пет година, Борељ је казао да то не зна, јер је последњих пет година већ имао довољно брига због света.