Сукоби ривалских фракција у Либији, сви тенкови возе ка Триполију

Спорадична одјекује Триполијем и десетак сати пошто су трупе лојалне шефу прелазне владе Абдухамиду Дбеиби упале у касарне ривалске милиције на чијем се челу налази Хаитам Таџури.

Таџуријеве снаге, блиске другом либијском премијеру, бившем министру унутрашњих послова Фатхију Башаги, како јављају медији у Типолију, успеле су да потисну борце супарничке франције, остављајући за собом спаљене аутомобиле и нагореле зграде.

Сукоби у Триполију су почели два сата после поноћи, када су локални медији јавили да се конвој возила у којем се наводно налазио и Фатхи Башага, креће ка престоници, након чега су се ривалске франције окупиле на источним ободима града.

Померање милиција једне, неминовно, проузроковало је прераспоређивање Башагиних савезника у западном делу града, па су на неколико места избили сукоби, који различитим интензитетом трају више од 12 часова. Ал џазира је, нешто касније, јавила да се ка Триполију крећу и борци из Мисрате.

Грађански рат који не престаје 

Нови талас сукоба у Триполију почео је десетак дана пошто је Стејт департмент упозорио да се Либија налази пред новим таласом сукоба ривалских влада у Триполију и Бенгазију.

Вашингтон је реаговао после приличне панике коју је у Либији изазвала војна парада снага "фелдмаршала" Калифе Хафтара и могућност да војска из Бенгазија, још једном крене пут Триполија и власт преузме из руку Абдулхамида Дбеибе.

Уједињене нације су, одмах, осудиле сукобе, упозоравајући да су на мети неконтролисаног бомбардовања цивилни објекти и болнице, тражећи моментални прекид ватре.

Политичка криза у Либији, која се повремено претвара у отворене сукобе, готово без престанка траје још од свргавања режима Моамера ел Гадафија 2011. године. Међународна заједница је наду за излаз из ћорсокака тражила у председничким изборима, који су требали да буду одржани крајем прошле године, али је та иницијатива неславно пропала због насиља, политичког натезања и нејасних правила.

Изостанак воље за политичким решењем кризе Либију је претворио у полигон за испоробавање новог оружја и натезање великих сила, укључујући САД, Русију, Турски, Италију, Француску и неколико арапских држава.

Отказивањем избора, практично, окончан је и мандат Абдулхамида Дбеибе, али је он одбио да преда власт кабинету који је, у међувремену, на истоку формирао његов главни политички ривал - Фатхи Башага.

Башага, који је популарност стекао најављујући борбу против корупције и утицаја милиција, у међувремену је у великој мери изгубио велики део харизме, ступајући у савезе са дојучерашњим политичким противницима, па сада, ни он и Дбеиба не представљају "глас народа".

Либијци су, суштински, прилично скептични могу ли слободни и поштени избори уопште бити одржани у држави којом доминирају локалне, махом наоружане, фракције, корупција и отворена непријатељства.

Датум одржавања избора је, међутим, немогуће предвидети, јер су најзначајнији кандидати за првог директно бираног председника Либије Гадафијев син Сејф ел Ислам, самозвани "фелдмаршал" Калифа Хафтар, Дбеиба - премијер који је обећао да се неће кандидовати, те бивши министар унутрашњих послова Фатхи Башага.

Дбаиба је, уз "фелдмаршала" Хафтара и Сејфа ел Ислама, био на листи председничких кандидата које Вашингтон сматра "суштински неприхватљивим", што због потерница које су расписали различити судови, што због других грехова, попут корупције.