Богати Немци су много богатији него што се мислило

Колико су стварно богати Немци, ко има много, ко има мање и, пре свега, у којој мери и како се мења расподела богатства у друштву?

Ту су стално нове студије у којима се често чује да богатство супер-богатих наставља да расте, док социјално угрожени остају социјално угрожени.

Многи сумњају да је то стварно тако, а у ствари - још је горе.

Немци су много, много богатији него што се мислило

Троје научника, Тило Алберс, Шарлоте Бартелс и Мориц Шуларик, анализирали су благостање Немаца и развој богатства од 19. века до данас. Њихова студија представља прву свеобухватну анализу дугорочног развоја неједнакости богатства у Немачкој од 1895. до 2018. Заснована је на подацима о порезу, анкетама и листама богатих појединаца.

Један од њихових резултата је показао да су Немци богатији него што се процењивало - и то за око 4.000 милијарде евра!

Ови научници процењују да је укупна немачка имовина 2018. била око 13.000 милијарди евра. Од тога је око 4.000 милијарди евра пословна имовина, а некретнине су вредне више од 9.000 милијарди евра.

У односу на БДП, богатство Немаца је дакле 120 одсто веће него што се раније претпостављало. Другим речима: Немачка је много, много богатија него што то сугерише званична статистика.

Али, како то да је богатство Немаца до сада било толико потцењено? Главни проблем са којим су се троје аутора суочили су непрецизни подаци.

Државне Институције знају за проблем, али неће да реагују

На пример, имовина у некретнинама. Када се ради о имовини, меродавна је пореска управа, а некретнине у Немачкој се за порез евидентирају по стандардним вредностима које су установљене пре скоро шест или девет деценија: тачније 1964. (старе савезне покрајине односно Западна Немачка) или чак 1935. (нове савезне покрајине или Источна Немачка). Те вредности одавно ни приближно не одговарају стварним тржишним вредностима. То поготову важи за урбане зоне које су екстремно потцењене.

Осим тога, Савезни завод за статистику и Бундесбанка такође потцењују пословну имовину, посебно фирми која нису на берзи и које су у власништву породица. Управо су то фирме чине основу немачке привреде. Тако поменуте институције не дају реалну слику богатства имућних. Свесне су проблема, али никаква реформа није у плану.

Светски ратови доприниели већој равноправности

А што се тиче расподеле богатства у друштву, то зависи од периода који се посматра. Ако се погледа цео период од последњих стотинак година, богатство најбогатијих се није несразмерно повећало: 1895. је један одсто најбогатијих поседовао половину укупног богатства, а данас тај део становништва има (само) четвртину укупног богатства Немачке.

Овај пад се скоро у потпуности десио у једној генерацији - између Првог светског рата и раних 1950-их. Док је богатство једног процента најбогатијих у Немачкој значајно опало током овог турбулентног периода немачке историје - удео богатства тих најбогатијих у укупном богатству Немачке - мало се променио од послератног периода.

Разарања изазвана Другим светским ратом су утицала на расподелу богатства у Немачкој, али у мањој мери.

Главни разлог наглог смањења вредности имовине богатих у периоду између два светска рата била је Велика депресија 1930-их у време Вајмарске републике.

Пословно богатство - најважнија компонента богатства најбогатијих домаћинстава - значајно се смањило. Многе компаније су изгубиле вредност или су морале под стечај. Поред тога, имовина у виду некретнина, акција и обвезница значајно је изгубила на вредности. Хиперинфлација из 1923. такође је изазвала нагло смањење богатства имућних у Немачкој.

Други важан разлог смањења вредности имовине богатих био је једнократни порез на имовину ("изједначавање терета"), који је уведен 1952. Свако коме је после рата преостала значајна имовина, морао је да уплати укупно половину од процењене вредности те имовине - у компензациони фонд као такозвани порез за изједначавање терета. Уплате су могле да се врше у ратама - 30 година, дакле до почетка 80-их.

Новац из тог фонда је искоришћен за финансијску компензацију онима који су изгубили имовину у рату. Овај порез учинио је Немачку једном од најегалитарнијих земаља на почетку послератног периода.

А након тога, у протеклих 70 година, богати су додуше постали још богатији, али је и средња класа била у стању да брзо акумулира више богатства. Ово је делимично због чињенице да је између 1950. и 1980. све више људи могло да купи некретнине и профитира од сталног раста њихових цена.

Од уједињења Немачке јаз се све брже повећава

Немачка домаћинства тренутно у просеку имају имовину вредну око 420.000 евра - значи кад се сабере сва имовина и подели на број домаћинстава. Али, ако направите листу - од најсиромашних ка најбогатијим домаћинствима - и узмете вредност која је тачно на средини те листе (медиан), онда је резултат имовина од свега 120.000 евра.

То показује да је богатство неједнако распоређено - наравно у корист имућне половине становништва.

Дакле, док половина Немаца може себи да приушти више, имовина људи са најнижим примањима - стагнира у последњих 40 година.

Тачније, просечно богатство сиромашније половине Немаца крајем 1970-их било је исто тако велико - или мало - као и данас, наиме око 20.000 евра (поравнато према инфлацији). Ту нису узета у обзир примања из социјалног осигурања.

С једне стране, овај развој је био последица чињенице да примања скоро уопште нису расла тако да је ова група становништва могла много мање да штеди од богатих. С друге стране, сиромашнији су своју цркавицу улагали у полисе животног осигурања са нижим приносима или је стављали на књижице, а нису улагали у некретнине или акције. Зато и нису профитирали од брзог развоја цена некретнина или дешавања на берзи.

Најбогатијих 10 одсто

Ионако сићушан удео сиромашније половине становништва у укупном немачком богатству је од 1993. скоро преполовљен - са више од пет одсто на мање од три одсто.

Поларизација богатства била је посебно јака у Источној Немачкој. А на Западу се просечно богатство домаћинстава која су ионако у доњој половини лествице - чак мало и смањило (инфлација узета у обзир).

Док је 1993. просечно богатство 10 одсто најбогатијих било 50 пута вец́е од доње половине, 2018. је оно било чак 100 пута веће.

Другим речима, неједнакост у Немачкој је огромна и од уједињења се нагло повећала. Притом треба имати у виду да се студија односи на период пре пандемије короне која је додатно погоршала ситуацију - односно још више повећала јаз у друштвима, па и у Немачкој.