У Италији све више старијих, a све мање деце – ситуација доведена до екстрема

Истраживање Фондације "Ди Виторио", која анализира последице демографског опадања на тржиште рада показало је се у Италији рађа све мање деце, док је старија популација све бројнија.

По речима председника Фондације Фулвија Фамонија, број особа које по годинама улазе у категорију радно активних, од фебруара 2020. до маја 2022. смањене су за око 600.000.

У фебруару 2020. било 22,341 милион запослених, а у мају ове године 22,293 милиона.

Стопа запослености у фебруару 2020. је била 59 одсто, а у мају ове године 59,8 одсто.

Генерални секретар синдиката "Цгил" Тања Скакети изјавила је да није реч о једноставним бројевима који показују демографски пад већ о врло забрињавајућем податку, те би управо сада, док је предизборна кампања у току, требало дискутовати о мерама које ће довести до подизања наталитета.

Истраживања указују и на то да би до 2050. године, уколико се настави овим ритмом, Италија могла да изгуби пет милиона становника, а само једна од две особе би била радно активна, 52 одсто би имало између 20 и 66 година и управо су они ти који треба да брину о особама млађим од 20 година (16 одсто) као и о производњи адекватних ресурса за издржавање и асистирање пензионерима (32 одсто).

Број новорођених би до 2050. био смањен на 298.000. То су наиме подаци "Истата", италијанског института за статистику. У Италији је присуство младих смањено на ниво који ће планета видети тек са напредовањем 22. века.

Раст броја становника у Африци и Азији

У другој половини прошлог века, број људи на планети је порастао са 2,5 милијарди на 6,1 милијарду. Уколико посматрамо еволуцију наше врсте дошло је до пораста броја становника на 2,5 милијарди током педесетих година док се становништво увећало за 1,4 пута за само пола века.

Никада пре тога у прошлости није дошло до таквог демографског раста, а највероватније се неће десити ни у будућности.

Организација Уједињених нација је 2019, на World Population Prospects-у, указала је на извесност да ће до 2050. године планета имати 9,7 милијарди становника, док ће их према предвиђањима 2100. године бити испод 11 милијарди.

Иако је тачно да нас никада није било више и да ће, још неко време, број људи на планети наставити да расте, уз све последице које то са собом носи, попут искоришћавања ресурса и утицаја на опште здравље планете, допринос расту становништва различитих земаља је у континуираном паду.

Наиме, повећава се број земаља које доживљавају смањење броја становника док се смањује број оних у којима се повећава наталитет. Скоро половина раста међународне популације до 2050. године забележиће се у Африци и Азији. Истовремено је све већи број земаља које имају највећи број становника старијих од 65 година.

Године 1950. проценат људи старијих од 65 година био је 5,1 одсто светске популације, док је инциденца млађих од 15 година била 34,3 одсто. На крају овог века очекује се да ће први порасти за преко 22 одсто, док ће други пасти испод 18 одсто.

У Италији ситуација доведена до екстрема

С обзиром на овај глобални тренд, Италија се позиционира међу земље у којима је ова ситуација доведена до екстрема.

Наиме, у Италији су људи који имају преко 65 година већ достигли проценат који ће свет имати на крају века. Поврх свега, број младих сведен је на ниво који ће планета достићи тек касније у 22. веку: према подацима Италијанског Института за статистику "Истат" данас је Италијана млађих од 15 година 13,2 одсто.

На старење становништва утичу два фактора: продужавање просечног животног века појединаца али и смањење наталитета. Ту је и врло мали број деце по породицама, 1,32 што доводи до демографске неравнотеже.

С друге стране, са продужавањем просечног животног века, трошкови старења су у Италији много значајнији, јер се активно становништво прогресивно смањује (минус 6 милиона од данас до 2050. године, како показује најновији годишњи извештај "Истата"), али и зато што је социјална потрошња већ неуравнотежена у односу на пензије и јавно здравство, јер се мало улаже у политике дугорочне едукације као и у подршку дугом и активном животном веку, с обзиром на то да се губе динамични и квалификовани млади људи који одлазе у земље у којима се више вреднује људски капитал.

Уз све то, жене све ређе рађају децу јер су забринуте за губитак посла у моменту када постану мајке. Такође, у Италији се имиграција сматра проблемом, а не додатном вредношћу која омогућава земљи да настави са радом у секторима у којима сами Италијани више не желе да раде.