У Јапану избори за Горњи дом Парламента

Данас се у Јапану одржавају избори за Горњи дом парламента. Они на известан начин протичу у сенци атентата на бившег премијера Шинза Абеа, који је на челу државе провео више времена од било ког другог председника владе у историји јапанске демократије, због извештавања о том трагичном догађају и уопште атмосфере жаљења и шока који је он проузроковао.

С друге стране, тај злочин, који се десио само два дана пред изборе, повећао је интересовање домаће и стране јавности за њих, јер је од суштинског значаја да протекну у миру и са великом излазношћу, како би се распршио мрачни утисак да је убиство Абеа напад на саму демократију и слободу изражавања у земљи и да она сада улази у доба политичке и друштвене неизвесности.

Бившег дугогодишњег премијера Јапана Шинза Абеа у петак 8. јула у граду Нара ручно израђеном, импровизованом двоцевком усмртио је четрдесетједногодишњи Тецуја Јамагами, бивши припадник морнарице, којег је по сопственом признању, на тај злочиначки акт навела помисао да је премијер Абе близак религијској групи којој је његова мајка као донацију предала животну уштеђевину.

Абе је настрадао док је на малој раскрсници на улазу у железничку станицу Јамато Саидаиђи у том историјском граду држао говор којим је желео да подржи локалног кандидата своје партије.

Да ли ће атентат на Абеа скренути пажњу гласача са поскупљења и пада стандарда?

Владајућа Либерално-демократска партија (ЛДП), чији је најпознатији и најутицајнији члан био бивши премијер Абе, у Горњем дому, који има укупно 245 посланика, држи 111 фотеља, те у коалицији са дугогодишњим верним политичким савезником странком Комеито, има већину.

Познаваоци политичких прилика у Јапану очекују нову победу ЛДП-а, која од свог оснивања 1955. само пет година није била на власти и која води неолибералну политику, коју традиционално одликује доношење закона који погодују крупном капиталу, мада она последњих година усваја и све више мера за заштиту сиромашних, незапослених и нередовно запослених.

Политички естаблишмент и медији у Јапану с нестрпљењем очекују да виде да ли ће атентат на бившег премијера Абеа навести грађане да се у великом броју одазову позиву на гласање и да ли ће проузроковати солидарност гласача са владајућом партијом, или ће талас поскупљења енергената и хране последњих месеци ипак имати утицаја на изборни резултат моћног ЛДП-а.

Управо су мере које би влада требала да предузме у вези тих поскупљена и пада стандарда биле највећа тема у предизборној кампањи. Опозиција у односу на власт захтева смањивање или чак укидање пореза на додату вредност, како би се смањиле цене и подстакла потрошња, мада је тај порез у Јапану доста низак у односу на друге државе и износи десет процената. Поједине партије указују и на то да реална вредност плата у Јапану не расте већ деценијама и траже мере за њихово повећање.

Поред тога, доста се расправљало и одлуци власти да, у светлу руске интервенције у Украјини а због великог раста војне моћи Кине и Северне Кореје, у наредних неколико година дуплира издвајање за оружане снаге. Оно је до сада износило око један посто бруто домаћег производа, односно 45 милијарди долара годишње.

Политика јачања армије, војне индустрије, војног савеза са САД и сарадње са НАТО-ом коју заговара влада премијера Фумија Кишиде и на којој је свесрдно радио трагично преминули Абе изазива забринутост опозиције и доброг дела јавности да би у народу популарни пацифистички устав земље ускоро могао да буде ревидиран, тако што би био уклоњен члан у којем се држава демонстративно одриче употребе силе у решавању међународних питања.

Ипак, делимично и због тога што је опозиција расцепкана, очекује се да ће превагнути поверење у способност ЛДП-а да руководи државом и премијера Кишиду, који захваљујући својој сталожености и добрим манирима, ужива наклоност доброг дела народа.

Јапански парламент се састоји из два дома и укупно има 710 седишта, а у њему се поред доношења закона, одржава и гласање у сврху именовања премијера. Горњи дом има мања овлашћења, која се углавном односе на успоравање доношења закона, јер његови посланици одлуке донете у Доњем дому, који има 465 посланика, само могу да врате на поново разматрање али не и да у потпуности зауставе или одбаце.