Штрајк запослених у немачким болницама, одложено 10.000 операција

"Не тражимо веће плате, него више особља", каже за јавни сервис WDR Доминик Штарк, медицински техничар интензивне неге на клиници у Келну.

"Овим штрајком желимо да постигнемо да на клиникама има више особља, да имамо више времена и да пацијентима коначно можемо да пружимо професионалну негу", додаје он.

Синдикат ver.di који је позвао на штрајк особља, изузимајући лекаре, каже да је штрајк неограничен. То значи да неће престати док се не испуне главни захтеви: отварање нових радних места у клиникама и тиме растерећење запослених, и то у свим областима, не само оних који раде са пацијентима.

Да не би дошло до колапса система, синдикат ver.di је склопио споразум са клиникама којим се гарантује право запослених на штрајк, али и безбедност пацијената. То значи да штрајкачи заједно са управом клинике редовно праве план дежурстава и приоритета.

Одложено 10.000 операција

Према подацима синдиката, у шест универзитетских клиника због штрајка ван функције је више од 1.800 кревета, а затворено је више од 50 одељења.

"Више од 10.000 операција широм Северне Рајне – Вестфалије већ је морало да буде одложено због штрајка", каже медицински директор Универзитетске болнице у Есену Јохен А. Вернер.

Овај специјалиста за ухо, грло и нос не само да разуме захтеве штрајкача, већ их и начелно подржава.

"Шефови клиника одавно виде све веће оптерећење запослених, посебно оних који раде на нези пацијената", рекао је Вернер.

"Међутим, мора се рећи и да повећање обима посла не погађа само медицину, него се већ дуги низ година примећује и у индустрији и услужним делатностима. Ситуација на аеродромима то у овом тренутку посебно јасно одражава", додао је он.

Било је и критика на рачун штрајкова. "Универзитетске клинике преговарају са синдикатом. И заправо постоји лепа традиција да у време преговора нема штрајка. То се овде не поштује", каже за WDR Роланд Голдбрунер, директор центра за неурохирургију при Универзитетској клиници у Келну. "Не знам зашто пацијенти са туморима морају и даље да трпе."

Штрајкује се у шест клиника са 60.000 запослених

Северна Рајна – Вестфалија, са 18 милиона становника најмногољуднија савезна покрајина у Немачкој, има шест универзитетских клиника, и све су у штрајку још од почетка маја. Те клинике су међу највећим послодавцима у овој покрајини – запошљавају укупно око 60.000 људи разних професија.

Притом су лекари запослени на универзитетима. А медицинске сестре, физиотерапеути, психотерапети, канцеларијски радници, возачи и сви остали за послодавца имају власти ове покрајине. Ради се о јавном сектору, услужним делатностима.

Колико је ситуација тешка

"Годинама смо ћутали, покушавајући да одржимо лош систем", каже Анушка Муха, медицинска сестра у Универзитетској болници у Келну. Пандемија короне је само додатно погоршала ситуацију.

Она је била једна од више од 700 запослених у универзитетским клиникама у Ахену, Бону, Диселдорфу, Есену, Келну и Минстеру који су се окупили 19. јануара 2022. на две видео-конференције те одлучили да започну покрет колективног преговарања за више особља и растерећење.

Руководствима клиника и политичарима постављен је ултиматум од 100 дана да закључе колективни уговор са синдикатом ver.di. Траже се обавезујући прописи за растерећење у свим областима рада и мере за побољшање квалитета стручне обуке, као и ефикасне мере уколико се договорено не поштује. Када је ултиматум истекао 1. маја почело се са штрајком.

Запослени у универзитетским болницама на западу Немачке овим следе пример својих колега из берлинских клиника Шарите и Вивантес, који су прошле године вишенедељним штрајковима прогурали колективне уговоре којима су растеретили запослене и побољшали плате.

"Црна књига о безбедности пацијената"

Поред повремених уличних демонстрација штрајкача организована су и читања из "Црне књиге о безбедности пацијената" – стотине извештаја колега који раде у клиникама.

"Ти делом драматични извештаји нису изузеци, већ део свакодневице и имају за циљ да покажу ситуацију због које морају да трпе не само пацијенти већ и особље у клиникама. Циљ да пруже поглед у понор нашег здравственог система", каже Анушка Муха.

Стефани Шумахер је медицинска сестра већ 30 година и 20 година ради као медицинска сестра на интензивној нези у Келну.

Она описује свој рад током пандемије као "рад на покретној траци". Сећа се како је увече често одлазила кући исцрпљена и незадовољна, јер није могла да помогне својим пацијентима онако како је то научила и како зна да се то може.

Она говори о људима који су умрли усамљени и о којима, чак и након њихове смрти, нико није могао да се брине све док није наступила мртвачка укоченост. "Чак и годину и по касније и даље се осећам кривом", каже она.

Шта кажу власти

Медији врло мало извештавају о штрајку који траје више од два месеца и који је, како кажу стручњаци, довео до "акутно претеће ситуације" у здравственој зашити у Северној Рајни –Вестфалији.

Надлежни покрајински министар здравља Карл-Јозеф Лауман (ЦДУ) подржао је запослене у универзитетским клиникама и рекао да Влада жели да се дође до колективног уговора. Али и он истиче да, пре свега, на тржишту рада недостаје огроман број стручног медицинског особља.

Све странке у парламенту Северне Рајне – Вестфалије сагласне су у вези са тим да су важне одговарајуће накнаде и растерећење особља у универзитетским болницама. Један од првих званичних аката нове Владе ове покрајине крајем јуна био је стварање правне основе за споразум са штрајкачима. Али договора још нема – штрајк се наставља.