Како земље Европе помажу својим грађанима у кризи

Живот је све скупљи, и то не само у Немачкој. Многе земље бележе стопе инфлације које се не памте деценијама. Kључни разлог је пораст трошкова енергије као резултат санкција Русији уведених након инвазије Украјине.

Kако би обуздала поскупљења, немачка влада реаговала је пореским и царинским олакшицама на фосилна горива. Они који су дуго незапослени добијају једнократну помоћ од 200 евра, а дечији додатак се повећава за 100 евра месечно. Kанцелар Шолц сада је предложио да се послодавци и синдикати у предстојећим редовним преговорима договоре о једнократној исплати која би у том случају била неопорезива, а не о повећању плате.

На тај начин се жели да се спречи тзв. спирала плата и цена која настаје када потрошачи номинално имају све више новца за куповину исте количине робе. Тиме се уклања економски подстицај за прилагођавање потрошње оскудној понуди насталој због раста цена.

Према студији бриселског труста мозгова Бригел, готово све владе у Европи предузеле су неке кораке како би растеретиле своје становништво. Путеви су, међутим, сасвим различити.

Грчка

Након што грађани Грчке готово сваке године током прошле деценије морали да претрпе пад реалних плата, држава је сада реаговала брзо како би ублажила губитак куповне моћи. Према Бригеловим подацима, влада је за то обезбедила пакет мера у износу од 3,7 одсто бруто домаћег производа (БДП) - у односу на економску производњу земље. Зато је тај пакет најскупљи у читавој Европској унији.

Атина је још прошле јесени одлучила да уведе паушалне месечне одбитке до 42 евра месечно на приватне и пословне рачуне за струју. Тим паушалним износом влада је задржала подстицај за уштеду електричне енергије. Осим тога, домаћинства с ниским приходима и мање фирме имају релативно више користи.

Међутим, влада је почетком године променила стратегију: фирме су добиле снижење цене од 65 евра по мегават-сату (МWх), а социјално угрожена домаћинства за 180 евра по МWх. То снижење цена свакако је осетно ако се узме у обзир да нормално домаћинство троши између три и пет мегават-сати годишње. По истом принципу, програм растерећује и потрошаче гаса. Недостатак је то што је мањи подстицај за потрошаче да штеде енергију. То доводи до повећане потражње, а тиме и до раста цена.

Естонија, Литванија, Летонија

Тим редоследом, три балтичке државе предњаче на Еуростатовој листи земаља с највишом стопом инфлације у Европи (види графикон). Оне су такође у првих шест када је реч о расту цена енергије. Један од разлога је то што су те земље, осим што су увозиле руске сировине, куповале и велику количину електричне енергије из Русије. Зато их удаљавање од увоза енергената из Русије двоструко погађа.

Према Бригелу, те три земље троше врло различите износе, мерено по БДП, а како би заштитиле грађане од повећања цена. Естонија, која је забележила највећи раст цена енергије, на мере троши само 0,8 одсто БДП. Већина тога иде донмаћинствима с ниским примањима. Осим тога, влада је најпре преполовила мрежне накнаде, а затим их и у потпуности укинула - све како би снизила потрошачке цене. Влада је на крају ограничила и цене гаса и струје.

Летонија је такође исплатила економски слабим домаћинствима паушалну стопу за трошкове енергије до 20 евра месечно и снизила мрежне накнаде.

Литванија је увела највећи енергетски пакет од све три балтичке државе и другу по величини међу земљама ЕУ. Отприлике половина од око две милијарде евра требало би да се слије у директну помоћ. С другом половином, влада жели да подстакне улагања у енергетску независност кроз обновљиве изворе енергије.

Мађарска

Мађарски премијер Виктор Орбан ограничио је висину читавог низа потрошачких цена и то непосредно пре априлских избора. Цене горива замрзнуо је још прошле јесени. Међутим, такве мере потпуно поништавају економски важан сигнал за потрошаче: нико не ограничава потрошњу, иако је робе све мање.

Бензинске пумпе трпе због раста набавних цена горива. Субвенција у противвредности од пет евроценти по литру је, према тврдњама индустријских удружења, апсолутно недовољна. Зато се очекују затварања погона и стечајеви.

Иако државна финансијска помоћ очигледно није довољна, према новинској агенцији Ројтера, мере би Мађарску, упркос томе, могле да коштају око пет милијарди евра.

Велика Британија

Британци пролазе кроз највећу стопу инфлације у последњих 40 година. Трошкови енергије и горива и тамо су веома важан фактор - и то упркос мерама за одређивање горње границе цена које су нам на снази већ дуги низ година. Међутим, регулаторно тело „Офгем" ту границу два пута годишње прилагођава тржишним условима, тако да на тржишту остају само поуздани добављачи енергије.

У априлу је то регулаторно тело горњу границу повећало за невероватних 54 одсто - на 1.971 фунту (око 2.300 евра). Износ се односи на појединачно домаћинство и годину за просечну количину гаса и струје. У октобру ће сваком домаћинству рачун за енергију аутоматски да буде умањен за 200 фунти. Али, тих 200 фунти грађани ће морати да врате некад у следећих пет година.

У пракси су растерећена у ствари само домаћинства с ниским примањима. Локална енергетска предузећа дужна су да им дају 140 фунти попуста на њихов годишњи рачун, а који се плаћа из, за ту сврху посебно формираног, профитног фонда. У будућности би од тога више грађана требало да има користи, а и попуст би могао да се повећа.